Džerard Batler (Gerard Butler), koga sve žene, ali i muškarci, vole i rado ga se sećaju, rođen je 13. novembra 1969. godine u Škotskoj. Glumačku karijeru, zbog koje je i napustio karijeru pravnika, započeo je 1997. godine ulogom u filmu “Gospođa Braun” (Mrs Brown). No, morala je da prođe čitava decenija, ne bi li se zaljubljenost u njega proširila na globalni nivo.
“300” (300), 2006.
Četristoosamdesete godine pre nove ere persijska vojska pod vođstvom kralja Kserksa (Xerxes) napala je grčke gradove-države. TristaSpartanaca pod vođstvom Leonide (Leonidas) pružili su najčuveniji otpor zabeležen u istoriji. Godine 2006. Zek Snajder (Zack Snyder) snimio je film zasnovan na stripu Frenka Milera (Frank Miller) sa Batlerom u glavnoj ulozi. Osim što je film svojim vizuelnim efektima promenio tok razvoja filmske industrije (najpre mislim na beskrajne slow-motion-e, koji su tada oduzimali dah, a sada izazivaju smeh prilikom upotrebe istih u romantičnim komedijama), izrodio je svetsku ljubav prema Džerardu. Većina muškaraca želi da je “Leonida”, većina žena želi da se njihov muškarac preobrati u Batlera.
I tako već sedam godina pamtimo ovaj film po Batleru koji uzvikuje: “This is Sparta!”
“P.S. Volim te” (P.S. I Love You), 2007.
Sve žene koje su propustile priliku da se zaljube u Batlera u ulozi ratnika, pokleknule su kada je Hilari Svonk (Hilary Swank), sva oblivena suzama, čitala njegova pisma u filmu “P.S. Volim te”. Ljubav cveta na sve strane, Holi (Holly) i Džeri (Gerry) uživaju u svom braku, tu i tamo se posvađaju, ali on to izgladi fantastičnim striptizom, i onda u desetom minutu filma on umre, a žene posegnu za maramicama. Ostatak filma Džeri, sav onako kao drvoseča i odvaljen od stene, umiljatim glasom “čita” posthumna pisma upućena Holi, ne bi li ga ona lakše prebolela i zaboravila. I kako onda da se sve ne zaljubimo u njega? Možda ovaj film na prvi pogled deluje kao da je ispunjen sadizmom, ali obrni-okreni, većina mu se vraća kad god uzmogne ili bar onda kada ima potrebu da se isplače.
Nemoguće je ne zavoleti razbacanog lika koji piše takva ljubavna pisma
“Rokenrola” (RocknRolla), 2008.
Godinu dana nakon tugaljivih pisama i zanosnih Iraca, Batler dobija ulogu u filmu Gaja Ričija (Guy Ritchie). Ruski mafijaš planira prevaru nekretninama, u koju naravno, želi da se uključi veći deo londonskog “podzemlja”. Kao i svaki Ričijev poduhvat, film obiluje fantastičnim glumcima, nesvakidašnjim likovima, sjajnom muzikom, savršenim odelima, jednostavnim, ali beskrajno zanimljivim akcentima i normalno – akcijom. Dobrom akcijom.
Sjajan kao vođa, prelep kao ljubavnik, neverovatno šarmantan kao kriminalac
“Građanin opasnih namera” (Law Abiding Citizen), 2009.
Nakon što je svedočio brutalnom ubistvu svoje porodice, Batlerov lik Klajd (Clyde) ne biva zadovoljen presudom suda. Posle deset godina, jedan od ubica biva osuđen na smrt, međutim, umesto brze egzekucije dolazi do mučenja zarobljenika. Tužilac istog trenutka usmerava svoju sumnju na Klajda, te ga osuđuje na zatvor, i u tom trenutku počinje da se raspliće mreža njegove osvete. Ukoliko uživate u trilerima, ne smete propustiti ovaj film!
Batler se sjajno snašao u ulozi oca u potrazi za osvetom
“Propovednik s mašinkom” (Machine Gun Preacher), 2011.
U pitanju je film Marka Forstera (Marc Forster) koji je baziran na istinitoj priči. Ovaj biografski film prati život Sema Čajldersa (Sam Childers), bivšeg dilera, bajkera, narkomana, koji po izlasku iz zatvora saznaje da njegova žena više nije striptizeta, već da je pronašla Boga. Pod njenim uticajem i sticajem nesrećnih okolnosti, on se takođe priklanja crkvi. Kada upozna sveštenika iz Afrike, Sem odlučuje da poseti ovaj kontinent i tada pronalazi cilj i smisao svog života. Batler je u ovom filmu imao priliku da glumi ovog misionara koji je spasao brojnu decu u Africi. Ovo je ujedno i film u kome je Batler pokazao da i te kako ima glumačkog talenta, i da njegovo vreme tek dolazi.
Film u kome je Džerard pokazao da poseduje izvanredan glumački talenat
Prethodne tekstove iz serijala “Filmonedeljak” možete pročitati ovde.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
