Kada pogledate listu nekog dobrog glumca ili glumice, biće vam relativno lako da izdvojite pet najboljih ostvarenja u kojima se on ili ona pojavljuju. Rasel Krou (Russell Crowe) sasvim sigurno ne spada u ovu kategoriju. Glumac, koga većina najviše vezuje za ulogu u filmu “Gladijator” (Gladiator), pripada onoj grupi glumaca koji gotovo nikada nisu glumili u lošem filmu i čija vas svaka uloga ostavlja bez daha. Za svojih 48 godina našao se u 47 filmova i serija.
“Romper Stomper” (Romper Stomper, 1992)
Naci skinsi iz Melburna postaju nezadovoljni nivoom “čistoće” svog grada, zbog sve većeg broja Vijetnamaca u istom. Nakon brojnih tuča sa istima, Vijetnamci odlučuju da im uzvrate punom snagom. Videći ih da beže, devojka koja pati od epileptičnih napada, odlučuje da im se pridruži. Ubrzo se postavlja pitanje da li njena bolest ugrožava njihovu “čistoću”. Način na koji je Rasel izneo lik apsolutnog fanatika Hendoa (Hando) je gotovo neverovatan. U svakom trenutku filma gledalac zaboravlja koji je u glumac u pitanju i ima osećaj da je podmetnuta skrivena kamera. Ovaj osećaj je vrlo čest, kada su u pitanju njegove uloge.
“Poverljivo iz L.A.” (L.A. Confidential, 1997)
Pet godina kasnije, Rasel je dobio ulogu u ovom antologijskom filmu. Pedesetih godina 20. veka Los Anđeles dostiže zenit iskorumpiranosti. Tri policajca započinju istragu serije ubistava, koristeći sopstvene, neuobičajene metode. Svaki od njih je drugačiji, jedan je čvrstih moralnih ubeđenja i čist, drugi je iskorumpiran do krajnjih granica, treći je nasilnik, i upravo on je pripao Raselu. Prvu dvojicu tumače, niko drugi do Kevin Spejsi (Kevin Spacey) i Gaj Pirs (Guy Pearce). Ostale tri značajne uloge pripale su Kim Bejsindžer (Kim Basinger), Deniju DeVitu (Danny DeVito) i Džejmsu Kromvelu (James Cromwell).
“Blistavi um” (A Beautiful Mind, 2001)
Nakon filma “Poverljivo iz L.A.” Rasel je glumio u još dva briljantna filma. U pitanju su “Gladijator”, za koga je osvojio Oskara, i film “Izdajnik” (The Insider), koji je nominovan za čak sedam Oskara. Samo par godina kasnije, Rasel dobija posve drugačiji zadatak. Dok je ranije iznosio uloge grubijana, ovaj put je imao izazov da predstavi publici um šizofrenog genijalca. Naime, film prati priču asocijalnog, briljantnog matematičara Džona Neša (John Nash). Iste večeri kada je došlo do zanimljivog susreta sa izvesnim Parčerom (Parcher), koga glumi Ed Heris (Ed Harris), njegov život će poći drugom trasom.
“Bajka o bokseru” (Cinderella Man, 2005)
Možda naslov podseća na njegove davne “nasilne” uloge, ali u pitanju je posve drugačija priča. Tridesetih godina, u jeku Velike depresije, bivši bokser Bredok (Braddock) radi najrazličitije poslove, ne bi li prehranio svoju decu i ženu, čija je uloga pripala Rene Zelveger (Renée Zellweger). Ipak, čim mu se ukazala prilika da se vrati u ring, on ju je iskoristio. Na iznenađenje svih, Bredok uspeva da pobedi suparnika u trećoj rundi i od tada nastavlja da niže svoje uspehe, ne obazirući se na svoje sve gore zdravlje. Film, zapravo, predstavlja tešku dramu o preživljavanju ovih teških godina, preispituje moralne obaveze i sam ljudski duh.
“Dobra godina” (A Good Year, 2006)
Iako može da se zaključi da Rasel radije prihvata uloge u dramama i često glumi tragične junake, 2006. godine je odlučio da prihvati ulogu u romansi. Krou u ovom filmu tumači ulogu Meksa (Max), brokera iz londonskog Sitija. Po smrti svog ujaka, sa kojim je bio neverovatno blizak kada je bio dete i koji ga je naučio o uspehu u životu, nasleđuje zamak u Francuskoj. Iako je Meks neko ko nikada u životu ne bi otišao na odmor, sticajem okolnosti biva primoran da obiđe imanje, gde će se uspomene poigrati sa njegovim mozgom. Ne bi li sprao ovu “romatičnu” ulogu sa sebe, odmah po snimanju “Dobre godine”, posvetio se ulogama u briljantnom rimejku “U 3:10 za Jumu” (3:10 to Yuma) i “Američkom Gangsteru” (American Gangster).
Prethodne tekstove iz serijala “Filmonedeljak” možete pročitati ovde.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’