Teško je započeti gotovo ikakvu priču o Rimu, jer bili u njemu ili ga imali u planu, Rim je jedan od onih gradova koji zauzimaju toliko posebno mesto na must see listama, da mu treba posebna lista. Pariz, Rim, Njujork…gradovi u koje smo zaljubljeni pre nego što odemo, koji su toliko utkani u savremenu kulturu i kulturu i umetnost uopšte, da se bez njih roman ili film gotovo ne mogu ni zamisliti, i koje osećamo toliko poznatim, kao da smo ma šta bili, živeli tamo. “Italija nikada neće biti normalna zemlja. Zato što je Italija Italija. Da smo normalna zemlja ne bismo imali Rim.” To možda ne zvuči preobećavajuće kada izgovori premijer, ali je činjenica da neka drugačija zemlja i drugačija nacija definitivno ne bi imala ovako haotičnu, magičnu, posebnu prestonicu.
Nekada prosto zafale reči da se opiše Večni grad, njegov haos, i kombinacija haosa, savremenog brzog tempa i duha prošlosti koji stoje rame uz rame. A kada zafale reči, onda obično u pomoć uskoči slika. Dom za eklektične najstarije ulice Evrope, i Cinecittà filmskih studija, Rim je savršen grad za veliki ekran, jer na njemu izgleda još i lepše, ako je to uopšte i moguće. Zato, predstavljamo vam filmove zbog kojih ćete se sigurno zaljubiti u ovaj grad.
Ladri di biciclette (Kradljivci bicikala)
Kako to obično biva, nakon kraja rata, u ovom slučaju II svetskog, i kolapsa vladajućeg režima, italijanski reditelji su okrenuli leđa velikim temama, vizijama autoriteta i istorjiskim fantazijama o velikoj naciji, koje su morale da se ovekoveče i na filmskim ekranima, i zadobili su mnogo više slobode da se bave sasvim drugačijim temama. Neorealistička kinematografska škola je doživela svoj vrhunac u ovom ostvarenju, koje oslikava priču siromašnog čoveka u potrazi za svojim biciklom, kroz ceo Rim. U izvesnom smislu, grad postaje jedan od glavnih likova takođe, budući da Vittorio De Sica kadrira tako da likovi konstantno deluju kao da su u senci istorije tj arhitekture koja ih okružuje.
