Poslednje ostvarenje Serđa Leonea (Sergio Leone), film koji izlazi iz okvira “špageti vesterna”, priča o prijateljstvu, izdaji, zavetovanju i izgubljenoj ljubavi, umetnička forma koja na jedinstven način opisuje doba američke prohibicije i stanje društva s početka XX veka, prevazilazi sva ostvarenja kriminalnog žanra.
“Bilo jednom u Americi” (Once Upon a Time in America) nije samo kriminalni film, iako ga mnogi kritičari tako oslovljavaju, već pravo remek-delo koje gledaoce ostavlja bez daha, a verne filmofile nagrađuje dugogodišnjim nabojem emocija. Fabula filma, podeljena u tri sekvence, prati priče njujorških bandita Nudlsa, Maksa, Petsija, Kuksija, Debelog Moa i njegove sestre, Debore, koju glumi talentovana Elizabet Makgavern (Elizabeth McGovern). Sitni detalji, poput sandučeta na autobuskoj stanici, kao i Nudlsove rečenice kako će mu jednog dana Frenki narediti da ubije Maksa idu u prilog tome da je Leone na mističan način predviđao kraj filma, iako je svaka sekvenca rađala jedan novi početak. Propraćen muzikom Enija Morikonea (Ennio Morricone), čije izvanredne melodije nisu nagrađene Oskarom zbog greške u papirologiji, film “Bilo jednom u Americi” dobija jednu novu dimenziju. Muzika koja opisuje ono što se rečima ne može prikazati na izvanredan način gledaocima pruža toplinu i ušuškava ih u četvoročasovnu melanholiju Leonovog sveta.
Nudls, Maks, Petsi, Kuksi i maleni Dominik
Iako su glumci poput Ala Paćina (Al Pacino) i Džeka Nikolsona (Jack Nicholson) odbili da glume u filmu, ulogu Nudlsa je na realističan način gledalištu preneo Robert de Niro (Robert De Niro). Početak filma predstavlja ostarelog Jevrejina koji se posle tridesetpetogodišnjeg bekstva iz Bafala vraća u njujorški Bruklin, gde suočen sa prošlošću pronalazi Maksa, kojeg glumi Džejms Vuds (James Woods). Uvodne scene obiluju zanimljivim zapletom i jednim disbalansom hronološkog prikaza. Leone je na taj način želeo da “zakomplikuje” samu radnju, ali Nudlsovim sećanjima i samo gledalište biva upoznato ko je u filmu ko.
Leonova družina: Nudls, Maks, Petsi i Koksi
Mladu glumačku postavu koju na početku predstavljaju Skot Tajler (Scott Tiler) u ulozi mladog Nudlsa, Rasti Džejkobs (Rusty Jacobs) u ulozi Maksa, Brajan Blum (Brian Bloom) kao mladi Petsi, Adrien Kuran (Adrian Curran) u ulozi Kuksija, kao i maleni Dominik kojeg glumi Noa Mozeci (Noah Mozezi) u kasnijim sentencama filma biva zamenjena filmskom postavom ne toliko senzacionalnog Holivuda. Leone je želeo da filmskim zvezdama, Robertu De Niru i Džejmsu Vudsu pridruži debitante, Džejmsa Hejdena (James Hayden) u ulozi Petsija i Vilijama Forsajta (William Forsythe), koji glumi pronicljivog Koksija, i na taj način predstavi tim koji će putem njujorškog kriminala stvoriti kultni film vredan gledanja svakog njegovog minuta. Prvom ulogom dvanaestogodišnje Dženifer Koneli (Jennifer Connelly), čija uloga Debore opravdava i smisao filma kao večne ljubavi, Serđo Leone je sumornom svetu kriminala dodao jednu novu nijansu čijim bojama njujorško sivilo postaje obojeno.
Elizabet Makgavern (Debora) i Robert De Niro (Nudls) na romantičnoj večeri snimljenoj u Veneciji
Iako je prva verzija filma trebalo da traje od osam do deset sati, Leone je skratio priču na šest, želeći da film podeli u tri dela. Negodovanja od strane producenata navela su samog režisera da svaku scenu odradi kvalitetno i da pri tome ne izgubi na identitetu priče koju je stvarao.
Ubistvom malenog Dominika od strane vođe druge njujorške bande, Nudls čini prestup u svom životu, uzvraćajući udarac Bagziju kojeg je na smrt izbo nožem pred očima policije. Nudls odlazi u zatvor gde na slobodu čeka 12 godina. Sledeća priča događa se 1933. godine kada glavni protagonista izlazi na slobodu i u učmalosti sopstvene duše traži svoje prijatelje koji duboko gaze putevima kriminala, otmice i razbojništva. Nemajući izbora da pobegne iz sumornog okruženja, osim Debore kao svetle tačke njegovog sveta, Nudls se pridružuje svojim prijateljima i opet započinje svoj vrtložni život.
Prelepa Debora - Elizabet Makgavern
Sluteći da put kojim je pošao vodi u bespuće, Nudls posle ubistva, ili je barem tako mislio, svojih prijatelja Maksa, Petsija i Kuksija, odlazi u ponovno bekstvo koje traje 35 godina. Vrativši se u Njujork 1968. sada ostareli “Rezance” na autobuskoj stanici pronalazi kofer sa novcem i poslednjim zadatkom koji bi trebalo da obavi. Shvativši da treba da ubije svog najboljeg prijatelja Maksa, po njegovom naređenju, Nudls odustaje od plana i u mračnim ulicama pronalazi svog prijatelja, sumanuto tražeći prošlost i bežeći od budućnosti koja mu postaje konfuzna. Simbolično predstavljanje Maksove smrti i crnog kamiona koji sa svetlom svojih farova u mrak odnosi i bogatog Bejlija, a Nudlsovog najboljeg prijatelja, govori o pokajanju i ceni koja se morala platiti kako bi prijateljstvo bilo čisto i večno. Odjavna špica u kojoj glavni lik filma počinje nekontrolisano da se smeje govori o prolaznosti života i tome da je sve moglo biti drugačije…
"It's just the way i see things..."
Ekranizovano na osnovu knjige “Bande” Harija Greja (Harryja Greya), film “Bilo jednom u Americi” odiše snažnom energijom. Stavljajući glavnog protagonistu u epicentar “cepanja psihološkog atoma”, čoveka koji iz krajnosti u krajnost ne pronalazi svoj pravi put, režiser je želeo da prikaže da Nudlsova teorija uvek ide nizbrdo. Ceo film obeležava jedno veliko prijateljstvo i jednu veliku ljubav. Sve je to upakovano u neverovatno jaku, emotivnu i pre svega realnu ljudsku priču, bez imalo praznih reči. Leone je pogodio suštinu njujorškog društva. Izvanredno delo koje će vas oduševiti, šokirati i rasplakati najbolji je pokazatelj da su velikani poput Serđa Leonea napravili film zbog publike, pravili film zbog filma, pravili film zbog večnosti, napravili remek-delo. Ovo ostvarenje sedme umetnosti koje odnosi najbolje ocene i kritike publike zaslužuje da putem Morikoneove muzike ostane večan i da se kritična publika prema njemu odnosi sa jednim velikim poštovanjem. “Ovakav film niko i nikada neće napraviti!”
Prethodne tekstove iz serijala “Filmski vremeplovac” možete pročitati ovde.
Marko Stamenković je niški meraklija u stalnoj borbi sa životnim vetrenjačama. Nesuđeni srpski oficir. Buntovnik sopstvenih misli koji živi u stalnom intrapersonalnom svetu. Ponekad lenj, ali poštuje rad i kantovski voli. U potrazi za bogatstvom reči pronašao novinara u sebi. Životni moto: Što te ne slomi, to te ojača…
