Kada bi postojala merna skala koja bi izmerila količinu ludih i urnebesno komičnih izjava, onda bi na vrhu lestvice bila ova fenomenalna priča. Može se reći da je ovo omiljeni film mlađih generacija. Međutim, kada bi dublje analizirali bilo koju scenu, zaključili biste da su one zapravo snimane u vremenu u kojem je vladalo siromaštvo, apatija, strah i beznađe. Glavni junaci su željni ljubavi, novca, boljeg života, ali opet, imaju jedni druge. Žive i dalje sa roditeljima, nezaposleni su, a svoje slobodno vreme provode u kladionicama. Poznato vam je ovo?
Ovo je priča o mladim ljudima. Ljudima koji su propustili važne stvari u životu, tačnije, ljudima koji su ostali zarobljeni u pubertetu. Poznatiji kao blejači iz kraja, oni svoje dane provode bez ikakvih zanimljivih dešavanja, ne želeći da izađu iz turobnog stanja kojem su se sami prepustili. Glavne uloge tumače Sergej Trifunović, Marija Karan, Boris Milivojević, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Aleksandar Šapić, Gordan Kičić i mnogi drugi. Radnja se dešava na Voždovcu, bilo da je to na krovu jednog solitera, u propalom bioskopu, na benzinskoj pumpi, ispred kioska brze hrane ili u bučnoj kladionici.
Braca (Sergej Trifunović) je zbunjeni, pomalo pogubljeni dečko iz kraja koji je očajnički zaljubljen u Iris (Marija Karan), lepu manekenku iz elitnog beogradskog naselja. Pristavši na sastanak sa Bracom, priznajući sebi da joj se on potajno sviđa saznala je da između njih postoji ogromni jaz. Pokušava da je osvoji, ali ipak, posle niza ponižavajućih situacija shvata da su njih dvoje dva potpuno različita sveta. Na drugoj strani, na omiljenom muškom mestu, gleda se najpopularnija fudbalska utakmica. Kengur (Nikola Đuričko), kao sinonim uspeha i životne samostalnosti, svojim vernim drugovima predstavlja ideal u bilo kom segmentu života. On je savršenstvo i merilo po kojem se ostali njegovi prijatelji i obožavaoci ugledaju. Teže da odrastu i dostignu zrelost. Ostali likovi prikazani su potpuno komično, iako u njihovom životu sve liči na tragediju. Nemaju volje ni za razgovorom, a vrh jedne zgrade predstavlja njihovo omiljeno mesto za okupljanje. Vode besmislene dijaloge, i večno čekaju da se nešto značajno desi.
“Ma koliko to čudno i besmisleno zvučalo ovo je smešan i veseo film o beznađu. To nije ono veliko, filozofsko beznađe ruskih pisaca, nego ovo naše, svakodnevno, domaće beznađe koje svi veoma dobro poznajemo.” – Radivoje Andrić, reditelj
Zapravo, ovo je priča koja govori o današnjim životima većine mladih ljudi u Srbiji. Na granici su kada mladost prestaje, a nisu ništa značajno u svom životu uradili. Život i njegove blagodeti se ne dobijaju olako, već se stiču teškim radom, konstantnim usavršavanjem i verom u bolje dane.
I, na kraju, uživajte u genijalnoj sceni sa izvanrednim Petrom Kraljem.
Izvor fotografija: poznati.info, testmoovidadb.com, kurir-info.rs
Prethodne tekstove iz serijala “Filmski vremeplovac” možete pročitati ovde.
Bojana Andrić je večiti zaljubljenik u knjige Nore Roberts i Paula Koelja. Voli da voli bez ograničenja i predrasuda. Dan joj nije potpun bez taktova dobre pesme, osmeha najdražih, jagoda, sladoleda, sladoleda sa jagodama, popodnevne dremke, maženja, češkanja. Odbijaju je ljudska glupost, ograničenost i lenjost. Omiljena, od skoro usvojena parola: “Mene ne zanima šta vi mislite o meni, jer ja o vama ne razmišljam uopšte” ( Koko Šanel)
