“Ljubav je život. Sve što razumem, razumem samo zato što volim. Sve što postoji, postoji samo zato što volim. Sve je ujedinjeno ljubavlju.” Lav Tolstoj (Лев Толсто́й)
Glavni junak ruskog filma “Sibirski berberin” (Сибирский цирюльник), mladi oficir Andrej Tolstoj (Андрей Толсто́й), od svog rođenja je razočaravao ljude odgovorom da nije u srodstvu sa slavnim piscem. Simpatije je zadobio zbog svog mladalačkog šarma i strastvenosti prema životu. Džejn Kalahan (Jane Callahan) je pragmatična, naizgled površna Amerikanka koja dolazi u carsku Rusiju, u nameri da pomogne svom prijatelju, ekscentričnom naučniku, da dobije odobrenje za seču sibirskih šuma. Da se putevi Andreja i Džejn nisu ukrstili, on bi verovatno postao ugledni ruski građanin. Andrej je imao drugačiju sudbinu. Optužen za politički zločin koji je počinio zbog Džejn, prognan je u Sibir. Zanimljiv zaplet, zar ne?
Britanska glumica Džulija Ormond (Julia Ormond) i najpoznatiji ruski glumac Oleg Menšikov (Оле́г Ме́ньшиков) bili su očaravajući u ulogama Džejn i Andreja
Nikita Mihalkov (Никита Михалков), proslavljeni ruski reditelj snimao je “Sibirskog berberina” sa namerom da bude potpuno drugačiji od njegovih prethodnih, umetničkih filmova kao što su “Urga” (Урга) i “Varljivo sunce” (Утомлённые солнцем). Sniman u visokoj produkciji i vizelno zadivljujuć sa elementima melodrame i slepstik komedije “Sibirski berberin” je ruski odgovor na “Prohujalo sa vihorom” (Gone With The Wind). Dok je srce priče u “Prohujalo sa vihorom” bila vera u novo sutra Skarlet O’Hare (Scarlett O’Hara), srce priče “Sibirskog berberina” je vera u ideale Andreja Tolstoja. Da li se od ideala može živeti ili vode ka samodestrukciji pitanje je koje Mihalkov postavlja u “Sibirskom berberinu”. Naravno na to pitanje kao nijedan pravi umetnik, ne daje odgovor.
Godine 1998. kada je snimljen, film je primljen negativno od strane kritike. Od Mihalkova je očekivan još jedan “ozbiljan” film, a ne “sapunska opera” smeštena u carsku Rusiju. Kao opredeljenom monarhisti zamerali su mu i veličanje ruskog naroda i mita o neshvatljivoj ruskoj duši.
Mihalkov je u “Sibirskom berberinu” prikazao Rusiju kakvu zamišljamo iz Puškinovih (Пу́шкин) bajki
Sa druge strane, veći deo evropske publike sa oduševljenjem je dočekao “Sibirskog berberina”. Kada je Amerika u pitanju, malobrojni bioskopi u kojima je film prikazivan bili su skoro prazni, iako je sniman većim delom na engleskom jeziku. Razlog tome možda je nedovoljno promovisanje filma zbog prikaza Amerikanaca kao površnog naroda za koje je slovenska duša nerazumljiva. Možda američka publika jednostavno nema sluha za priču o “samo malo ludom i zaljubljenom” ruskom oficiru.
“Sibirski berberin” je film u kome je dobar deo publike ipak prepoznao iskrenu nameru reditelja da zabavi i u isto vreme dotakne gledaoca pričom o tome da život nije idealan, ali da to ne znači da ne bi trebalo da bude. Ona je mnogo bitnija od bilo kakvog političkog konteksta filma i isticanja razlika između Istoka i Zapada.
Ovaj film je pre svega ljubavna priča sa tužnim krajem i predivnom muzikom koja stvara čudesan osećaj. To je jedan od onih filmova koji nas podsećaju da su i stvarnost i filmovi postali dosadno realistični kad je u pitanju ljubav.
Za gledanje “Sibirskog berberina” neophodno je ostaviti cinizam po strani i prepustiti se ljubavi kakvu oseća Andrej Tolstoj. Ta ljubav je ona o kojoj Lav Tolstoj piše. Ona ne prihvata kompromise, može ozbiljno ugroziti vaše zdravlje, ali bez nje ne vredi živeti.
Nevena Ilić – pravnik i autor bloga The Yellow Brick Road. Pesnik u pokušaju, ljubitelj vintage stvarčica, kiše, Londona i filmova iz zlatnog doba Holivuda koji su zaslužni za njen neizlečivi idealizam. Zlatno pravilo: “Keep the circus going inside you, keep it going, don’t take anything too seriously, it’ll all work out in the end”.
