Ovo je jedan od onih filmova koji vas, pošto ste ga pogledali, tera da iznova i iznova razmišljate o tome šta ste tačno videli i čuli u njemu. “Incendies”, iako film malo sporijeg tempa, predstvalja sa filozofskog stanovišta priču o ironičnoj sudbini, ratu i miru, grešnima i nevinima, ljubavi i mržnji, osveti i opraštanju. Ovaj projekat, sa nekoliko interesantnih okreta, karakteriše se intenzivnom i dramatičnom atmosferom i mogu reći da nivo tenzije nije baš jednostavan za gledati.
“Incendies” je četvrto ostvarenje dotičnog reditelja, koji je inspiraciju za ovaj film našao u istoimenoj francuskoj predstavi. Iako nema nikakve sumnje da je ovo delo maestralno i kao predstava, mogu reći da je definitivno pravi potez bio staviti ovakvo delo u drugačiju formu, time dobivši jedan izuzetno emotivan film.
Priča ovog ostvarenja je sledeća. Kada majka umre i njen testament biva pročitan, blizanci, Dženi i Simon Marvan, bivaju šokirani bizarnim poslednjim insktrukcijama koje im mati ostavlja uključujući i to kako želi biti sahranjena. Majka Naval Marvan, zahteva da je apsolutno neophodno da bude sahranjena gola, leđima okrenuta suncu, u anonimnom grobu, i to dok se njena dva pisma koja je ostavila kod knjigovođe familije ne isporuče u njeno ime. Da stvar bude još bizarnija, prvo pismo je namenjeno ocu blizanaca, koji se vodi kao mrtav, a drugo za njenog drugog sina, čije je postojanje došlo kao kompletan šok za sve u okolini. Ove nepredvidive okolnosti i izjave stavljaju u pitanje blizance i njihov odnos sa majkom, dolazeći na saznanje da ženu uopšte nisu poznavali, da su imali samo jedan platonski odnos, pa ih i same ovakve činjenice ne čine voljnim da ispoštuju instrukcije svoje pokojne majke. Ovakvi šokovi ostavili su posledice na odnos bilzanaca i njihova shatanja. Dženi se povukla u sebe i svet matematike, dok je Simon, reklo bi se izvukao deblji kraj, i čitav svoj život se borio sa bizarnošću koju mu je rođena majka priredila, ne uspevajući da preboli i preraste. Dženi napokon prihvata da obavi zadatak koji je ostavljen njoj, da ispoštuje svoje obaveze, da pronađe oca za kojeg se smatra da je mrtav, a ubrzo joj se i Simon priključuje.
Narativ ovog filma nalazi se u različitim vremenskim periodima, imajući za primer dok Dženi luta nepoznatom zemljom, tragajući za nekim pokazateljima, dokazima, a mi kroz niz flešbekova imamo priliku da vidimo Naval, na istom tom mestu gde joj se ćerka trenutno nalazi, samo u drugo vreme. Pored ovoga, film se još odlikuje odličnom i inovativnom kinematografijom, koja lepo uspeva da isprati težinu situacije, a i stabilnost emotivnog i psihičkog stanja aktera, kroz nekolicinu skromnih trikova kamere. Iako niko od aktera ovde nema bogatu karijeru, moram ih pohvaliti na fenomenalno obavljenom poslu, jer je zbilja impresivno od čitavog kadra.
Ovo jedan izuzetno emotivno tešak film, sporog ritma, koji je nešto najbliže ekranizaciji “grčke tragedije” što sam do sada imao prilku da vidim. Film nosi jasnu poruku da su zločini i posledice za iste univerzalne i van vremenske. Sjajan projekat, obavezno pogledati.
Ocena: 8/10
Goran Mirković je filmofil koji podjednako uživa i u ekstremno zanimljivim, i u ekstremno neinteresantnim filmovima, kao i verni pratilac skoro pa svih sitcom-a. Još kao bezbradi klinac obećao je sebi da će se ili on baviti filmom ili film baviti njime. Redovno svoje čitaoce obaveštava o tome “Kakav je film”
