Imao sam možda deset godina i televizor u svojoj sobi. Tada se “Leteći Cirkus Montija Pajtona” (Monty Python’s Flying Circus) davao oko pola sata posle ponoći. Naravno, nisam smeo da gledam televiziju tako kasno. Ali kada su videli da gledam Pajtonovce, moji roditelji su se samo blago nasmešili i izašli iz sobe. Onako zbunjen, gledao sam uvodnu špicu. I sa prvim skečom, slavna šestorka je ušetala u moj svet, i to na kakav način…
Tako sam ostajao budan do dva ujutru, pokušavajući da shvatim zašto ne mogu da prestanem da gledam naizgled nelogične skečeve, od kojih bi mi smešan bio svaki peti, i to ako sam imao sreće. Nisam shvatao njihov nadrealni humor, čiji se uticaj na svet komedije danas poredi sa uticajem grupe The Beatles na muziku.
Sa leva na desno – (gore) Grejem Čepmen (Graham Chapman), Erik Ajdl (Eric Idle), Teri Gilijam (Terry Gilliam), (dole) Teri Džouns (Terry Jones), Džon Klis (John Cleese) i Majkl Pejlin (Michael Palin)
Visokoobrazovani diplomci Kembridža i Oksforda želeli su da stvore humor koji niko ne bi mogao da definiše. Epizode bi počinjale bez uvodne špice, a nekad bi se ona pojavila tek posle drugog ili trećeg skeča, ili bi, umesto uvodne, na pola epizode pustili završnu špicu, nakon čega bi se Klis pojavio kao novinar BBC-a. Jednom prilikom završna špica puštena je odmah posle uvodne. Njihovi skečevi, naizgled bez poente, završavali bi se Gilijamovom animacijom na koju bi se nastavljao novi skeč, dajući kontinualan izgled celoj epizodi. Isto tako, skečevi bi se vrlo često završavali kada bi neko od članova (najčešće Klis ili Čepmen), dok skeč polako prelazi u totalni haos, jednostavno rekao: “Ovaj skeč je glup, i ja odbijam da učestvujem u njemu”, nakon čega bi svi članovi prosto odšetali sa seta.
Ova slika je previše besmislena i ja odbijam da je prokomentarišem
Prošlo je nekoliko godina, koliko mi je trebalo da naučim engleski, i bio sam spreman da shvatim ostala četiri skeča. Bez prevoda, za mene su sinonim za komediju postala animirana stopala, apsurdni fizički nastupi i skečevi u kojima je logika sporedna uloga – na taj način da su prosto izmislili svoju. Kada bi se činilo da skeč gubi smisao, pojavio bi se Čepmenov lik pukovnika, i prekinuo ga jer je postajao “previše besmislen”; ispustili bi teg od šesnaest tona na jednog od likova, Gilijam bi u viteškom oklopu udarao likove gumenom kokoškom, ili bi Klis, u ulozi radio-komentatora, jednostavno ušao u kadar i rekao: “A sada, nešto potpuno drugačije”, nakon čega bi počeo novi, podjednako genijalan skeč.
U četrdeset i pet epizoda i pet filmova (šesti će biti animiran, i u bioskopima će se naći ove godine), sve je bilo dozvoljeno. Humor koji se može opisati samo kao pajtonovski – rečju koja se danas nalazi u rečniku engleskog standardnog jezika. Uticali su na tvorce serijala “Saut Park” (South Park), definisali su koncept epizoda “Simpsonovih” (The Simpsons). Njihov humor je srž u delima poznatog pisca naučne fantastike Daglasa Adamsa (Douglas Adams), kao i nastupa stand up komičara Edija Izarda (Eddie Izzard). Kada je Čepmen preminuo, ostatak trupe održao je govore na njegovoj sahrani. I naravno, svi su se smejali. “Leteći Cirkus Montija Pajtona” – to su jedine reči koje ih savršeno opisuju.
Stefan Ignjatović živi u svetu Daglasa Adamsa. Rođen je kao Džedaj, i postaće naučnik da bi jednog dana napravio svoj Lightsaber. Vozi narandžast auto, sa narandžastim felnama, i planira njime da obiđe svet, i možda malo više…
