Novi film Stivena Spilberga (Steven Spielberg) “Linkoln” (Lincoln), koji smo nedavno imali prilike da gledamo na FEST-u, prikazuje poslednja četiri meseca života poštovanog i voljenog američkog predsednika Ejbrahama Linkolna (Abraham Lincoln), i u prvom planu ima jedan od najznačajnijih trenutaka američke istorije – ukidanje ropstva, kao i kraj Američkog građanskog rata. Film je istovremeno verni, realističan prikaz političke borbe i pokušaj da se odgovori na pitanje šta je to što čini velikog državnika.
Denijel Dej-Luis uspeo je da izgledom, manirima, glasom i ponašanjem potpuno dočara Linkolna
Ejbraham Linkoln (1809-1865) postao je predsednik 1861. godine. Njegova Republikanska partija bila je većinski protiv ropstva, što je izazvalo sukob sa robovlasničkim državama Juga. Zbog odluke sedam saveznih južnih država da se odcepe od SAD-a, izbio je građanski rat, koji je trajao od 1861. do 1865. godine i koji je odneo preko milion života, više od američkih gubitaka u oba Svetska rata zajedno. Međutim, i pored postojanja uticajnog abolicionističkog pokreta, glavni razlog što su se severne države protivile ropstvu nije bio humanističke već ekonomske prirode.
“Linkoln” je imao 12 nominacija za Oskara, a dobio je dva – za scenografiju i, kao što su svi očekivali, za maestralnog Denijela Dej-Luisa (Daniel Day-Lewis) koji je savršeno oživeo legendarnog američkog predsednika. Nagrada za najbolji film je izostala. Američkoj filmskoj akademiji se više dopao “Argo” (Argo), film koji slavi ulogu Holivuda i CIA-e u oslobađanju američkih talaca iz Irana 1980. godine, od Spilbergovog filma, u kome se Amerikanci bore jedni sa drugima, ne samo na bojnom polju, već i u parlamentarnom domu države, a jedini likovi koji se mogu smatrati “negativcima” su izvesni kongresmeni Demokratske partije. (Ma kako to danas neobično zvučalo, u Linkolnovo vreme su republikanci bili progresivniji, dok su se demokrate uglavnom protivile ukidanju ropstva.)
Scena iz filma “Linkoln”: predsednik sa saradnicima
Mada se bavi najslavnijim američkim predsednikom i njegovim najvažnijim dostignućem, koje je postignuto glasanjem u Kongresu kojim je donet Trinaesti amandman, “Linkoln” ne predstavlja hvalospev američkoj demokratiji. Jedna od glavnih tema filma je činjenica da do ukidanja ropstva nije došlo zbog preovlađujućih naprednih shvatanja većine Amerikanaca iz država Unije, pa ni njihovih političkih predstavnika, i da je veliki deo stanovnika severnih država SAD-a gajio prezir prema crncima, ništa manji od onog koji je vladao na robovlasničkom Jugu. Ideju o ukidanju ropstva je bilo veoma teško progurati i na Severu, a sama pomisao na jednakost rasa ili opšte pravo glasa služila je za plašenje “umerenih” političara.
Predsednik Linkoln sa sinom Robertom (Džozef Gordon-Levit)
Ejbraham Linkoln je prikazan kao vizionar i politički genije, ali ne kao svetac. Vodili su ga politički ideali, ali je istovremeno bio veliki pragmatičar. Da bi postigao cilj kome je bio potpuno posvećen – ukidanje ropstva i kraj rata – Linkoln je bio spreman da skriva istinu, traži rupe u zakonu i zloupotrebljava demokratski proces (pazeći da pritom ne laže i tehnički ne krši zakon). Govorio je da nije za opštu jednakost rasa, ali film nagoveštava da su ovi njegovi stavovi možda bili rezultat pragmatizma, a ne stvarnih uverenja. Po tome se razlikovao od beskompromisnog, radikalnog krila svoje partije, koje je predvodio idealista Tadeus Stivens (Taddeus Stevens), u sjajnom tumačenju Tomija Li Džonsa (Tommy Lee Jones). Stivens i njegovi istomišljenici smatrani su ekstremistima – zato što su se otvoreno zalagali za jednakost rasa. Drugim rečima, bili su isuviše ispred svog vremena, dok je Linkoln gledao u budućnost, ali znao da se prilagodi sadašnjosti, dovoljno da bi je promenio nabolje.
Tadeus Stivens, predani borac za jednakost rasa i Tomi Li Džons, koji je za ulogu Stivensa bio nominovan za Oskara za sporednu ulogu
Jedan od najvećih kvaliteta ovog filma je inteligentni i duhoviti scenario Tonija Kušnera (Tony Kushner), dobitnika Pulicerove nagrade za pozorišni komad “Anđeli u Americi” (Angels in America). Filmom defiluje veliki broj istorijskih ličnosti koje ovdašnjoj publici nisu poznate, ali to ne treba da predstavlja problem za gledaoca, pošto se u filmu vrlo brzo objašnjava sve što je potrebno znati o njima. Spilberg je izuzetno verno rekonstruisao epohu i našao glumce koji izuzetno liče na ličnosti koje tumače. Sam Denijel Dej-Luis se u potpunosti transformisao u Linkolna – kako fizički, tako i govorom tela, glasom i načinom govora, koji je rekonstruisao na osnovu istorijskih zapisa i Linkolnovih pisama.
Mada je Linkoln kao političar u prvom planu, njegova ljudska strana najviše se vidi u scenama sa porodicom, kada se raspravlja sa ženom oko porodične tragedije, ili kada zloupotrebljava položaj da spreči najstarijeg sina Roberta (Robert) od odlaska u rat. Seli Fild (Sally Field) je fantastična u ulozi Linkolnove žene Meri (Mary), koja je sušta suprotnost suzdržanom Linkolnu: strastvena, emotivna, ponekad histerična.
Denijel Dej-Luis kao Linkoln, Seli Fild kao Meri Tod Linkoln i Glorija Ruben kao njena modiskinja i prijateljica Elizabet Kekli
Mada u filmu postoji tek poneka ratna scena, one su veoma brutalne i potresne. Sa druge strane, rasprave u samom parlamentarnom domu, a posebno političke mahinacije izvan kulisa, podsećaju na farsu. Podmitljivi, sebični, slabi, puni predrasuda, mnogi od Kongresmena koji se pojavljuju u filmu podsećaju na likove iz Nušićevih komedija, ili možda neke koje bismo prepoznali iz naše svakodnevice. Među živopisnijim likovima je lik koga igra Džejms Spejder (James Spader), kao jedan od “spin doktora” 20. veka.
Da li ćete uživati u ovom filmu ili ne, velikim delom zavisi od toga da li vas zanima politika kao tema. Teme ovog filma imaju dosta paralela sa stvarnošću mnogih sadašnjih demokratskih država, tako da nije čudno to što je ovaj film na posebnim projekcijama, u organizaciji američke ambasade, prikazan narodnim poslanicima u Italiji, Španiji, Nemačkoj, a nedavno i u Srbiji. Nekim kritičarima se nije dopalo što film opisuje Linkolnove postupke bez moralne osude. Da li cilj opravdava sredstva? Reklo bi se da ovaj film poručuje da to zavisi od važnosti cilja i težine sredstava.
Izvori fotografija: komonews.com, cbsnews.com, themoviemash.com, clothesonfilm.com, flicksandbits.com, faz.net
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
