Saznaj da li umeš da uživaš u malim radostima na pravi način

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Ljubavi svetskih pisaca: Hermann Hesse

Ljubavi svetskih pisaca: Hermann Hesse

Nobelovac Herman Hese (Hermann Hesse) , nezaobilazan u istoriji svetske književnosti 20. veka, postao je globalno popularan tek nakon smrti šezdesetih i sedamdesetih godina, kada su ga otkrili pripadnici mlade hipi generacije. Njegova posvećenost traganju za samoostvarenjem i smislom postojanja načinila ga je kultnom figurom “dece cveća”. Heseovi romani “Sidarta”, “Demijan”, “Stepski vuk”, “Narcis i Zlatousti”, “Igra staklenih perli”  i brojna druga dela snažno su uticala na duhovni razvoj mladih ljudi širom planete.

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine u Kalvu, Virtemberg, u Nemačkoj, u porodici hrišćanskih misionara. Nakon uspešnog pohađanja Latinske škole u Kopenhagenu, Hese je počeo da pohađa Evangelističku teološku bogosloviju 1891. godine po želji svog oca. Ovde je Hese već počeo da pokazuje svoj buntovni karakter i već naredne godine je pobegao iz Bogoslovije. Iste godine, u maju, Hese pokušava da izvrši samoubistvo. Prvo je o njemu brinuo sveštenik, da bi ga posle smestili u duševnu bolnicu. Svoje gađenje prema konvencionalnom školovanju opisao je kasnije u romanu „Ispod točka” (1906).

Kao i mnogi njegovi likovi i Herman je imao problema sa ženama. Neposredno pre njegovog prvog braka, Hese je pisao prijatelju o Miji (Marija Bernoulli) navodeći da je to žena koja “ u obrazovanju, životnom iskustvu i inteligenciji najmanje jednaka, starija od mene,  u svim aspektima nezavisna”. Tokom rata naglo su se pogoršali i Heseovi odnosi s prvom suprugom Marijom Bernoli, s kojom je imao tri sina. Iskustvo kroz koje je prošao u svom prvom braku Hese je opisao u romanu „Rozalda“. Emotivno nezadovoljstvo, kao i duboka potresenost zbog dugogodišnjih ratnih strahota, uveli su ga u veliku duševnu krizu, zbog koje je odlučio da se podvrgne psihoterapiji.

Slika116 Ljubavi svetskih pisaca: Hermann Hesse

Herman Hese

U okviru tog vremena Herman ipak fundamentalno poštuje Mariju i njen stav, i još uvek se trudi da je smatra što jačom može. Hese piše da je i nakon razdvajanja bio njoj posvećen i zapisuje: “… Pre svega ona je živela sa cvećem i muzikom i o knjizi o njemu, u usamljenoj tišini… Nekada je bilo tako delikatno i strano da je sve boli, a ona se lako dovela do suza…” Ubrzo je organizovano raspuštanje domaćinstva u Bernu. Posle mnogo pokušaja da spasi brak i Marijinog nervnog sloma zbog kojeg je završila u duševnoj bolnici, Hese se po završetku rata razveo od nje. U svojoj starosti ona povlači svog sina sa sobom i kasnije u 95-oj godini umire.

Njegov drugi brak bio je sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger) koju je upoznao 1919. godine. Trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu “Stepski vuk”.

Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer) trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi “Putovanje na istok”.  Nina je bila jevrejka, studrala je arheologiju, istoriju i medicinu u Beču. Brak sa Hermanom je drugi po redu, pošto se prvi put razvela 1931. godine, iako je svog muža napustila jedanaest godina ranije.  Ona i Herman upoznali su se 1922. godine,  a svoj zajednički život su započeli 1927. godine  i krunisali ga brakom kada je Nina bila zvanično razvedena.  Nina je bila velika uloga u Hermanovom životu, ne samo kao njegova najveća ljubav, već mu je i pomogla da nastavi sa svojim radom. Kada su mu oči postale slabe ona mu je čitala, pisala, sakupljala i objavila njegova neka dela i posle njegove smrti 1962. godine.


Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.

Editors choice