U sklopu programa džez festivala Nišvil, odvija se i filmski program, Movie sammit, koji je otvoren projekcijom dokumentrnog filma o operskoj divi Mariji Kalas, odnosno, nastupom renomirane operske pevačice Anite Ferlez, koja je otpevala nekoliko čuvenih arija na letnjoj pozornici niške Tvrđave. Iste večeri prikazan je i dokumentarac sa Slobodne zone, Dan oslobođenja, o nastupu slovenačke grupe Laibach u Severnoj Koreji 2015. godine, a pre te projekcije, Laibach je održao spektakularan koncert. To su prosti podaci, a ovo što sledi je lični doživljaj.
Opšti utisak je da je dva sata predugo za dokumentarac, mada je film fantastičan, ali publika je verovatno bila nestrpljiva jer je pretežno došla zbog koncerta grupe Laibach, a sedišta u amfiteatru, odnosno, na letnjoj pozornici u Tvrđavi, u vrhu su spiska najneudobnijih sedišta u iskustvu onih koji su sedeli po brojnim javnim dešavanjima kod nas i u svetu.
A priča Marije Kalas je uznemirujuća, tužna, zapanjujuća i gorka. Ona govori o tome kako joj je slava oduzela život i kako to nije bio njen izbor, nego sudbina kojoj nije mogla da pobegne. U jednom trenutku slavna, obožavana i osporavana operska diva kaže kako je spremna da u trenutku odbaci svoju karijeru da bi mogla da ima ono što je najvažnije u životu, a to je brak i porodica – muž i deca. Imala je ona muža i ljubavnike, i Aristotela Onazisa, najveću ljubav svog života, koji joj je priredio i najveću izdaju u životu, a uspeo je da bude i njen najveći prijatelj. Marija priča kako nije mogla da se odupre gvozdenoj volji svoje majke, koja je forsirala njeno muzičko obrazovanje i karijeru, strogo i beskompromisno i kako je kasnije njen muž preuzeo tu ulogu i to je suština njenog životnog puta i bolno svedočanstvo mnogih žena koje i danas ne žive svoje izbore i svoje živote.
