WANNABE MAGAZINE: Opera je kompleksna i od vas pored pevanja, zahteva i glumu, scenski pokret, ples – koliko to dolazi iz vašeg doživljaja svoje uloge, a koliko iz onoga što ste naučili? Koliko kostimi doprinose glumačkoj transformaciji, da li ste već u liku i pre nego što počnu kostimirane probe?
MIRJANA MATIĆ: To je složeni proces u kojem su pomešani lični afiniteti, temperament, osvešćenost duha i tela, emotivno i mentalno stanje. Iznad svega, tumačenje svake uloge i sveukupni izraz govori o tome kakav je naš odnos prema onome što radimo jer se na sceni sve vidi: do čega vam je stalo a do čega nije, koliko razumete to što radite i da li ste ostali na površini dešavanja ili ne, da li ste tu zato što ste zaljubljeni u sebe i svoj glas ili ste tu zato što istinski volite to što radite i volite da sreću delite sa drugima. Zato je važno da ne dozvoljavamo instrumentalizaciju poziva zarad naših egoističnih poriva. Što se kostima tiče, oni su tu da vizualizacijom potpomognu već začetu ideju i dotadašnji tok rađanja jedne uloge. Ne bi bilo dobro kada bi naša percepcija i učenje uloge zavisilo od kostima, jer je to ipak samo fizička karakteristika lika, a to nije dovoljno.
WANNABE MAGAZINE: Oprobali ste se već u dve veoma poznate glavne uloge – u “Fantomu iz opere” i “Veseloj udovici”. Kakva je Kristin Dae? Da li ste imali neki uzor prema kome ste gradili njen lik? A kakva je udovica Hana? Na koje načine su vas ove dve uloge angažovale?
MIRJANA MATIĆ: Uloge koje su mi poverene na tumačenje i izvođenje pripadaju veoma poznatim delima. To je velika odgovornost i u isto vreme ogromno zadovoljstvo. Zahvalna sam Pozorištu na Terazijama, Operi i teatru “Madlenianum” i autorskim timovima obe predstave jer su me odabrali. Po njihovim rekacijama i reakcijama publike, pozitivnim stručnim kritikama, kao i dodeljenom Godišnjom nagradom Pozorišta na Terazijama za tumačenje uloge Kristin, rekla bih da sam u potpunosti opravdala njihova očekivanja. Kristin je iz mene izvukla sposobnost oblikovanja pevačkog izraza jeziku mjuzikla, jačanju i osvešćivanju dramskog izraza. Hana je, sa druge strane, iz mene izvukla sposobnost govornog izraza koji je primarni izraz dramskog a ne operskog umetnika. Obe uloge su po žanrovskim, pevačkim i glumačkim karakteristikama potpuno drugačije i predstavljaju veliki izazov. Imala sam sreću da u obe predstave plešem, što je divna prilika jer u koreografijama osećate zajednički duh i energiju čitavog ansambla. Pored toga, privatno volim ples i drago mi je da imam priliku da razvijam i tu sposobnost. U radu na ovim ulogama bila je važna lična priprema i spremnost na svakodnevno promišljanje o svakom detalju, uz potrebne indikacije i smernice dirigenta i reditelja. U svemu tome, stvaranje jednog lika zavisi od dramaturgije dela, odnosa moje uloge sa drugim ulogama i od afiniteta i sposobnosti osoba koje tumače druge uloge. Uzor uvek postoji, ali ne za konkretne uloge već za opšte principe rada i posvećenosti.
WANNABE MAGAZINE: Koja je vaša uloga iz snova?
MIRJANA MATIĆ: Uloga iz snova? Bez ikakve sumnje: Pučinijeva Madam Baterflaj.
WANNABE MAGAZINE: Koliko je važno medijsko predstavljanje opere i njenih protagonista? Koliko je bitan taj element glamura, koji se vezuje za operske zvezde, čak više nego za glumačke?
MIRJANA MATIĆ: Zbog mnoštva sadržaja u svim društvenim sferama kojim smo okruženi, ponekada nije dovoljan vanvremenski kvalitet umetničkog dela, već za takav sadržaj morate da imate dobru marketinšku strategiju i medijsko predstavljanje kako bi dopreo do što većeg broja ljudi. Nisam najsrećnija zbog toga, ali mora se ići u korak sa vremenom. Protagoniste treba predstaviti javnosti jer publika voli da zna koga će slušati i gledati. Ukoliko ih određeni protagonista zainteresuje i osvoji njihovu pažnju, nastave da prate njegov rad. Nisam verovala u to dok nisam saznala da se deo publike na blagajnama raspituje za datume kada ja nastupam ili kada su mi pojedini ljudi koje ne poznajem slali pitanja sa istim porukama. Što se tiče glamura koji ste spomenuli jasno je od kada on datira i zbog čega je operske pevačice počeo da prati glamurozni izgled i odevanje. Međutim, mnogo je važnije da taj glamur proizilazi iz kulturnog ophođenja, finih gestova, obrazovanja i prirodnosti. U suprotnom, ako je glamur prisutan samo na nivou fizičke manifestacije lepo odevene osobe, javnosti ste zadovoljili čulo vida, ali ne i čulo sluha.
