Odlazak na treći sprat i protrčavanje pored još nekih remek dela, odvešće te u sobu 320, pred kolekciju čuvenih impresionista. Kao pokret datiran u poslednjoj trećini devetnaestog veka, impresionizam je bio avangardan i revolucionaran toliko da nam je teško da to zamislimo, pored svih dela i ekstravagancije moderne umetnosti kojoj smo izloženi. Ali tada, impresionizam se suprotstavio svemu do tada uvaženom i vrednovanom i u Ermitažu je predstavljen najčuvenijim radovima čiji pregled započinje od “najlakšeg” impresioniste Ogista Renoara. Vođen svojom filozofijom umetnosti (“Zašto umetnost ne bi bila lepa? Na svetu ima dovoljno neprijatnih stvari.”) Renoara su proslavili divni i nežni likovi žena i dece u prozračnom i nežnom maniru impresioniste impresioniranog ležernom lepotom običnih prizora i pojava. Kod njega nema dubokih psiholoških uvida, niti simbolike, a pred njegovim slikama moraš da se smešiš i pomalo žmirkaš, kao kad ti svetlo sija pravo u oči.
U prostoriji 319 izložena su dela kralja impresionista, Kloda Monea. Jedan od ranih radova, Dama u vrtu odiše svežim bojama, spontanošću, osvetljenošću i tipičnim izborom šarmantne teme – impresionisti su voleli da slikaju na svežem vazduhu u kontaktu sa prirodom. Impresionizam je dobio naziv po Moneovoj slici Impresija – izazak sunca, ali obrati pažnju na Most Vaterlo u magli jednu od nekoliko verzija, odnosno umetnikovih viđenja ovog prizora nastale prilikom njegovih boravaka u Londonu, gde je njegova soba u Savoju gledala na Temzu. Mone je voleo da slika iste objekte u različitom osvetljenju u zavisnosti od doba dana, pa su još neka njegova dela nastala na ovaj način.
U nastavku obilaska Ermitaža očekuju te post-impresionisti i moderna umetnost.
Pročitajte još i ovo:
Svetski muzeji koje treba da posetiš: Luvr
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.saint-petersburg.com
Brankica Milošević
