Život je nepredvidljiv. Ponekad je dovoljan tren da napravi zaokret, ponekad godine. Nedžat Aksu (Nejat Aksu) univerzitetski je profesor u Hamburgu. Pretpostavljamo da živi sam, uobičajenim životom. Njegov otac, Ali (Ali Aksu), s kojim se povremeno viđa, odlučuje jednog dana da ponudi Jeter (Yeter), prostitutki čija je redovna mušterija, da joj plaća za zajednički život sa njim. Jeter pristaje. Nedžat upoznaje Jeter na zajedničkoj večeri koju je pripremio Ali. Kroz te zajedničke večere Nedžat saznaje da Jeter ima ćerku Ajten (Ayten), koja živi u Turskoj, a sa kojom se već neko vreme nije čula. Jednog dana, posle rasprave, Ali u pijanom stanju udara Jeter, koja nezgodno pada i umire. Ali odlazi na robiju, a Nedžat u Tursku, kako bi pronašao Jeterinu ćerku.
“Na ivici raja” (Auf der anderen Seite) film je Fatiha Akina (Fatih Akin), poznatog svetskog režisera turskog porekla, snimljen 2007. godine. Fatih Akin je našoj publici poznat od ranije, po filmu “Glavom kroz zid” (Gegen die Wand), koji je takođe prikazan na FEST-u 2004, a koji je osvojio “Zlatnog medveda” na Berlinskom festivalu. Akin je za film “Na ivici raja” osvojio “Zlatnu palmu” u Kanu za najbolji scenario, a sam film osvojio je veliki broj nagrada širom sveta. Budući da je rođen u Nemačkoj, njegovi filmovi uglavnom predstavljaju sudar hrišćanske i islamske religije i kulture.
“Jeterina smrt” naziv je prvog dela filma. Iako se čini da je Akin ovim predočavanjem oduzeo draž neizvesnosti, nije tako. Smrt je neminovnost, a Akin želi da nam prikaže šta je život zajedno sa slikama koje se odvijaju sa njim, menjajući se ili ostajući iste. Jeter donosi odluku iz straha – njeni zemljaci saznaju čime se bavi, i protive se tome. Bekstvom iz jednog zatvora, ona donekle dobija drugi, saznajući postepeno i Alijevu lošu stranu ličnosti, koja i dovodi do njene smrti, doduše, nehotične. Nedžat doprema njeno telo u Tursku i kreće u potragu za Ajten, Jeterinom ćerkom.
Drugi deo filma zove se “Lotina smrt”, a počinje demonstracijama u Turskoj. Ajten učestvuje u njoj kao član pokreta koji se bori za ljudska prava. Po otkrivanju skrovišta pokreta, Ajten je prinuđena da beži, i sa lažnim pasošem odlazi u Nemačku da pronađe majku. Bez novca, proseći ispred jednog fakulteta, susreće se sa Lote (Charlotte “Lotte” Staub), studentkinjom koja joj pomaže nudeći joj smeštaj kod sebe. Lotina majka, Suzan (Susanne Staub), koju glumi Hana Šigula (Hanna Schygulla), jedina poznata glumica u filmu, i nije posebno oduševljena srdačnošću ćerke. No, život ima svoj put. Lote i Ajten zaljubljuju se jedna u drugu. Ipak, jedne noći Ajten biva uhapšena i odvedena u smeštaj za azilante. Na kraju, odlukom suda, deportuju je u Tursku, gde je osuđuju na zatvorsku kaznu. Lote, uprkos protivljenju majke, odlazi za njom u nameri da joj nekako pomogne.
Ajten i Lote, neočekivana ljubav promeniće utemeljene stavove mnogih
Zašto je potrebno pogledati “Na ivici raja”? Pored toga što je odlično režiran, sa ubačenim kadrovima koji pokazuju kako se dve priče prepliću, film prikazuje vremenski paralelan život likova koje “priča” povezuje, a da ni sami toga nisu svesni.
Suzan i Nedžat, otvoreni prozor kao odluka o budućnosti
Takođe, film je pobeda života nad religijom, u ovom slučaju hrišćanstvom i islamom, činjenicom da ni tipična hladnokrvnost Zapada, niti izraženi tradicionalizam Istoka, ne donose uvek dobro, i da se sve na kraju svede na slobodu ličnog izbora. Možda je, prema ovoj tematici, najbolji film “Kada napuštamo” (Die Fremde), snimljen 2010. godine, u režiji Feo Aladag (Feo Aladag).
Za razliku od slobode stvaranja pomenutih umetnika, ljudima kao što je poznati Džafar Panahi (Jafar Panahi), iranski režiser koji je prethodnih godina sa svojim filmovima osvojio “Zlatnu palmu”, “Zlatnog lava” i “Zlatnog medveda”, oduzeta su sva prava. Osuđenom na zatvorsku kaznu zbog antirežimske propagande, Panahiju je zabranjeno snimanje filmova, a i takoreći bilo kakvo umetničko delovanje. Takođe, zabranjen mu je i izlazak iz zemlje sledećih dvadeset godina. Gde je život? U slobodi koja ne ugrožava prava i život drugih bića. Ostalo… može da odjebe.
Davor Radulj – “Radi” ga umetnost, pametan humor – “There’s a fine line between fishing and just standing on the shore like an idiot” (Steven Wright) – i razgovori koji stvaraju atmosferu “izmeštenosti”.
