Najinternacionalniji španski reditelj nije snimio nijedan film na engleskom, zapravo svi filmovi su mu bili na španskom. Ipak, stekao je slavu preko kultnih ostvarenja kao što su: “Sve o mojoj majci” (Todo sobre mi madre), “Pričaj sa njom” (Hable con ella), “Žene na rubu nervnog sloma” (Mujeres al borde de un ataque de nervios ), “Kika” (Kika)…
“Želim da izrazim snagu bioskopa, da sakrijem realnost dok film ide. Bioskop može da ispuni prazan prostor i ublaži usamljenost”
Rođen je u malom mestu Kalzada de Kalatrava, 24. septembra 1949. godine, u siromašnoj porodici u kojoj je otac jedva znao da čita i piše, majka mu je ipak obezbedila neko obrazovanje angažujući privatnog učitelja. Sa osam godina odlazi u versku školu, gde provodi čitavo detinjstvo. Roditelji su želeli da postane sveštenik, međutim on im sa 18 godina saopštava da želi da ode u Madrid da bi upisao filmsku akademiju koju je zavoleo još kao dete, jer je u njegovom kraju postojao bioskop u kome se on u potpunosti pronalazio. On je povodom toga i rekao da je više naučio o životu sa filmova, nego od sveštenika. Međutim, 1968. godine kada odlazi u Madrid, Almodovar (Pedro Almodóvar) nije imao novca za studiranje, a i za vreme Frankove (Francisco Franco) vlade filmske škole su bile zatvorene. Zbog toga je morao da se zaposli, da bi nakon nekog vremena skupio novac za kameru Super 8. Od 1972. do 1978. godine snimio je par kratkih filmova uz pomoć svojih prijatelja.
“Smatram da dekor govori dosta o socijalnoj poziciji mojih likova, ali i o njihovom ukusu i o njihovom poslu“
Nakon toga počinje intezivno da se interesuje za pozorište i film. Pridružuje se avangardnoj pozorišnoj grupi i počinje da glumi. Takođe, u to vreme počinje da piše za određene časopise pod pseudonimom Pati Difusa (Patty Diphusa). Sve njegove priče objavljene su u knjizi “San razuma“ (El sueño de la razón). Almodovarov prvi igrani film je bio “Pepi, Luci, Bum” (Pepi, Luci, Bom), 1980. godine. Avgustin, njegov brat, i on osnivaju svoju produkcijsku kompaniju 1987. godine pod nazivom “Želja” (El Deseo). Ubrzo nakon toga, fenomen Almodovar se raširio svuda po svetu.
Osvojio je Oskara 2002. godine za film "Pričaj sa njom"
“Ja ne imitiram život na filmovima, ja ih prikazujem. U tom prikazivanju koristite boje koje osećate, ponekad su one lažne, ali uvek pokazuju neke emocije.”
Almodovarovi filmovi prikazuju pop-kulturu, nekad na nasilan način, ponekad na seksualan, ali sve to sa ciljem da bi se razbile određene predrasude i određeni tabui. Sam Almodovar, kao gej osoba, prikazuje gej populaciju kroz svoje filmove na spektakularan način pri čemu približava homoseksualce samoj publici. Zbog toga, njegovi filmovi zabavljaju, ali i podučavaju.
Izvor fotografija: Mubi.com, Nigelparryphoto.com, Listas.20minutos.es, Actorsandcrew.com
Sofija Balja nema želju ni da prikaže, ni da zapanji, ni da ubedi. Tekstovi će to učiniti.
