“Šta je najotporniji parazit? Bakterija? Virus? Pantljičara? Ideja. Otporna… veoma zarazna. Kad se ideja usadi u um, nemoguće ju je izbaciti. A ideja koja je sasvim razvijena – u potpunosti spoznata – ona se lepi. Ostaje tu negde unutra…”
Kristofer Nolan (Christofer Nolan) došao je na ideju. Zapisao ju je u obliku priče. Ponudio je nacrt kompaniji “Warner Bros.” 2001. godine. Pristali su, a Nolan je shvatio da nema dovoljno iskustva da bi izneo film takvih razmera. Zato je nastavio da radi na scenariju i bacio se na produkciju i režiranje spektakularnih filmova kao što su “Betmen počinje” (Batman Begins), “Prestiž” (The Prestige) i “Mračni vitez” (The Dark Knight).
Tako je nastao film “Početak” (Inception), snimljen 2010. godine, posle gotovo devet godina pripremanja. Podela uloga je vrhunska: Leonardo Dikaprio (Leonardo DiCaprio), Ken Vatanabe (渡辺 謙, Ken Watanabe), Džozef Gordon-Levit (Joseph Gordon-Levitt), Marion Kotijar (Marion Cotillard), Elen Pejdž (Ellen Page), Tom Hardi (Tom Hardy), Majkl Kejn (Michael Caine). Režiju, produkciju i scenario potpisuje Kristofer Nolan. Muziku komponovao Hans Cimer (Hans Zimmer).
Radnja filma istovremeno je veoma složena i veoma jednostavna. Dikaprio igra Doma Koba (Dom Cobb), koji poseduje tehnologiju da se ušunja u san i izvuče poverljive podatke (tzv. “Extractor”). Posle neuspelog posla, mora da beži od megakorporacije koja ga je unajmila. Žrtva neuspelog napada, Sato (igra ga Vatanabe), nudi Kobu nemoguću misiju – usađivanje ideje. U nestabilnom, prevrtljivom i neispitanom svetu snova i podsvesti, Kob mora da okupi tim koji će učiniti nemoguće, odabranoj žrtvi usaditi nadahnuće.
Veoma dobro igrala je Elen Pejdž - snažno, ali nenametljivo i nadasve uverljivo
Lukavom postavkom filma u žanr akcije, tačnije u podžanr “velike pljačke” (heist movie), Nolan obezbeđuje prijemčivost publike koja je navikla da uz kokice i koka-kolu uživa u filmu. Vole ljudi da vide poznate zvezde kako skaču, trče, bacakaju se, dok oko njih pršte pucnjava i eksplozije, vole da vide jurnjavu kolima, bežaniju, kad sve brzo ide i svi viču: “Drž’ ga!”
No, da je samo ostalo na začudnoj zamisli, specijalnim efektima i zvezdicama što trče i pucaju, film ne bi bio ono što jeste. Nolan nam priča nekoliko pripovesti istovremeno. Još bolje, osim što nam pripoveda, Nolan nas i pita. Pripoveda nam o stvarnostima, o paralelnim stvarnostima, o snu i javi, o buđenju. Pita nas šta je zapravo stvarnost, u šta verujemo. Preko tih tema dotiče se srži postojanja, pa onda, transverzalom preko ljubavne priče, pita nas šta znači bliskost. Šta je dovoljno? Da li je “zauvek zajedno” moguće? Pa se, prirodno, nadovezujemo na pitanje šta je večnost, koliko možemo dugo da izdržimo dok večnost ne postane mučenje. Da li biste proveli u snu nedelju dana? Šest meseci? Deset godina? Pedeset godina? Beskonačno godina?
Scena iz filma koja je na internetu već dobila kultni status
A vožnja je glatka, bez turbulencija. Umesto da o ovim pitanjima mislimo u toku filma, Nolan nas vešto vrti i vozika. Preliva sva ova hladna pitanja jednim emotivnim putovanjem. Jednim upitom osećanja koji glasi: “Šta je stvarno važno?” To je ono što nas određuje, a u toku celog filma suprotstavljena osećanja određuju glavnog junaka, koji želi da ide kući, a istovremeno ne može da odbaci osećanje krivice.
I baš kad bi neko pomislio da upre prstom u Kristofera i otpuži ga za mističarenje ili dubljenje neke dubine, baš kad bi došao u napast da pljune na ono što Nolan gradi ili se previše u to udubi, režiser nam opet izmiče stolicu i pruža osmeh. U svim tim dramatičnim, pa čak lirskim prelivima filma ima duha, ima humora. A humor deluje na mnogo nivoa, počev od asocijacija, preko citata, do referenci i samoreferenci, preko podudarnosti i namerno posađenih činjenica koje se poklapaju, pa sve do muzike koja se briljantno poigrava sa filmom, publikom i celim tim cirkusom zvanim film. Jer “Početak” može da se shvati i kao film o filmu. Priča o kreativnom procesu. Šta su drugo glavni junaci do članovi tima koji snima film, ili čak malo dublje, elementi neophodni da se bilo šta stvori (“Biće nam neophodna mašta”, kaže junak koga tumači Tom Hardi)?
Marion Kotijar božanstveno igra crnu damu, femme fatale
I naravno, kao i svako dobro zaokruženo delo, “Početak” nas vraća na početak i dok se budimo iz sna, pripremamo za paljenje svetala bioskopske dvorane, ostavlja nam da se sami domislimo šta smo upravo videli. Da li se film završava u stvarnosti ili snu? Da li je Dom Kob našao dom ili kob?
Za razliku od zaludnih internetdžija koji iznose dokaze i protivdokaze, mislim da je Nolan jasno odredio završetak filma. Samo je neophodno biti pažljiv gledalac, te upijati ovaj film svim čulima, umom i osećanjima.
Preporučujem, naravno.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
