“Zelena haljina je centralni element filma”, kaže kostimografkinja Dorothée Guiraud za britanski Vogue. “Boja je bila vrlo jasan izbor scenaristkinje Céline Sciamma.” Lako je razumeti zbog čega. Ostvarena u boji života, nudeći konotacije prirode, energije i obnove, ova haljina prenosi mnogo u ovoj francuskoj kritičkoj romansi.
Film koji je osvojio Queer Palm na Kanskom filmskom festivalu, kao i nagradu za najbolji scenario, napisala je i režirala Sciamma. Ovaj film govori o Héloïse (čiji lik tumači Adèle Haenel), mladoj ženi imućnog porekla koja stupa u dogovoreni brak sa milanskim muškarcem. Postavljen na izolovano ostrvo u Bretanji, u Francuskoj krajem 18. veka, zaplet nastaje jer Marianne (koju igra Noémie Merlant) ima zadatak da slika portret Héloïse bez njenog znanja.
Međutim, misterioznost nije tema ovog filma. Za razliku od mnogih gej romansi koje su ranije postojale, ova ljubavna priča nije zaodenuta sramotom. Umesto toga, Sciamma na najlepši način prikazuje romansu koja se razvija između Héloïse i Marianne: kroz intuiciju, suptilne poglede, nežne dodire i trenutke intimnosti (bez reči). Muzika se retko pojavljuje (osim ako lik ne svira instrument), a dijalog je oskudan, dozvoljavajući odeći da pomogne u evociranju emocija.
“Počela sam da istražujem ikonografiju tog perioda da bih saznala više o odeći iz tog vremena”, objašnjava Guiraud o svom kreativnom procesu. “Tada sam kreirala tablu raspoloženja kako bih mogla da kombinujem sve svoje slike kostima iz tog perioda, kao i neke uzorke tkanina u bojama koje sam zamislila za kostime, vrpce i druge materijale… Zatim sam napravila nekoliko naslikanih modela da bi se stvorili krajnji kostimi filma.”
