Slikarski uticaj je jak u celom filmu: Sciamma i kinematografkinja Claire Mathon crpele su inspiraciju od slikara iz 18. i 19. veka, kao što su Jean-Baptiste-Simeon Chardin, Adelaide Labille-Guiard i portretista Elisabeth Louise Vigee Le Brun (da nabrojimo nekoliko ). “Uvek sam posredno inspirisana slikama”, kaže Guiraud. “Bilo da je nemački ili italijanski, gledam u bogate boje, pigmente i neverovatnu svetlost koja je korišćena za njihovo stvaranje… Moja inspiracija dolazi iz mnogih stvari, ali osećala sam se veoma nadahnuto radeći sa Sciammom.”
Sciamma i Guiraud znale su da je ženama u središtu filma potrebna jedna glavna odeća, a odabrale su zelenu haljinu za Héloïse i crvenu za Marianne. “U to doba ženska tela bila su ograničena na odeću učvršćenu kitovom kosti, što je u velikoj meri ograničavalo njihove pokrete, uključujući i disanje”, objašnjava francuska dizajnerka kostima. “Kostimi su teški, jer su i haljine zahtevale mnogo tkanine.” Zanimljivo je da je ženska odeća u 18. veku imala džepove – karakteristika koja je kasnije uklonjena. “Marianne nosi haljinu sa džepovima, što joj je verovatno omogućilo da glumi više poza”, kaže Guiraud. “Kada sam radila na kostimima Marianne i Héloïse, sledila sam Sciammain smer: da napravim film sa jasnom i rafiniranom estetikom, a istovremeno bih uključivala moderne aspekte.” U tome posebno pomaže jedan detalj: šal. Tokom svakodnevnog izlaska na plažu obe žene namerno ih koriste kako bi na erotski način maskirale usne.
Zelena haljina je ta koja se najviše urezuje u pamćenje u ovom filmu, lepo uklopljena sa crvenom koju nosi Marianne. Ta zelena je naročito živa kada je Héloïse nosi kao kontrast u odnosu na izbeljeno more i pesak na plaži, a njena simbolika postaje još očiglednija u sceni u kojoj biva zahvaćena narandžastim plamenom – poput dame u vatri.
Naslovna fotografija: instagram.com/ourlifestylechoices
Vladislava Milovanović
