Bilo da su veliki ili mali, rasni ili mešanci, kućni psi, čuvari, spasioci, policijski psi ili lutalice, oni su čovekovi najbolji četvoronožni prijatelji – verni, odani, puni ljubavi. Psi su sastavni deo ljudskih života, pa nije čudno što postoji toliki broj filmova i serija u kojima se pojavljuje neki pas. Obično su to ljubimci glavnog lika, ali ima ipak filmova u kojima su upravo psi glavni likovi i glavne zvezde.
Slava Rin Tin Tina doprinela je popularnosti vučjaka (nemačkog ovčara) kao kućnog ljubimca
Najveća pseća zvezda Holivuda bio je vučjak Rin Tin Tin (1918–1932). Bio je štene kad ga je tokom Prvog svetskog rata pronašao i spasao jedan američki vojnik. Rin Rin Tin je snimio 27 filmova i stekao svetsku slavu. Bio je tako popularan da je 1929. godine, kada je uvedena nagrada Oskar, dobio najveći broj glasova za Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, ali je Akademija odlučila da pobednik mora da bude ljudsko biće.
Najpoznatiji film sa psom u glavnoj ulozi je “Lesi se vraća kući” (Lassie Come Home) iz 1943. godine, dirljiva priča o ženki škotskog ovčara Lesi (Lassie) i njenom prijateljstvu sa dečakom Džom (Joe). Džoovi roditelji zbog siromaštva prodaju Lesi bogatom vojvodi, ali ona uspeva da pobegne i prelazi ogroman put kako bi se vratila Džou. Lesi je igrao mužjak Pal, a partneri su mu bile tadašnje dečje zvezde Rodi Mekdauel (Roddy McDowell) i Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor). Zbog velikog uspeha filma, snimljeno je čak šest filmskih nastavaka i televizijska serija, u kojoj je Palu prepuštena konačna odluka o glumcu koji će igrati njegovog malog vlasnika, to jest, izabran je dečak za koga se Pal najviše vezao.
Pal je doživeo izuzetno duboku starost za psa – 18 godina, a za sobom je ostavio niz potomaka koji su nastavili da igraju lik Lesi
Jedan od najomiljenijih filmova posleratne generacije Amerikanaca bila je porodična drama “Stari Žuća” (Old Yeller) iz 1957. godine, priča o siromašnoj teksaškoj porodici iz vremena neposredno posle Američkog građanskog rata, i ljubavi koja se razvija između njih i napuštenog psa. Kraj ovog filma pamti se kao jedna od scena koje su izazvale najviše suza gledalaca u čitavoj filmskoj istoriji.
Starog Žuću igrao je Spajk (Spike), žuti mastador (mešanac labradora i mastifa)
I kod nas je snimljena jedna slična topla drama o ljudsko-psećem prijateljstvu: “Vuk samotnjak” (1972) je priča o psu koji liči na vuka a koga seljani odlučuju da ubiju iz sumnje da je zaista vuk i da pustoši njihova stada ovaca, i njegovom prijateljstvu sa dečakom (Slavko Štimac) koji želi da mu pomogne.
Život ipak piše najbolje priče. Jedna takva priča je ona o Hačiku, psu rase akita koji je 1924. u Tokiju postao ljubimac profesora univerziteta koga je svakog dana dočekivao na železničkoj stanici. Međutim, jednog dana u maju 1925. profesor se nije pojavio – pošto je doživeo izliv krvi u mozak i umro. Verni pas nastavio je da čeka profesora u isto vreme još devet godina – sve dok i sam nije uginuo. Prolaznici su zapazili psa, koji je postao legenda. O njegovom životu je 1987. snimljen japanski film “Hachikô monogatari”, a 2009. i uspešna američka verzija “Hachi: A Dog’s Tale” (Hačiko: priča o psu).
Ričard Gir je glavna ljudska zvezda filma "Hačiko: priča o psu". Tri psa rase akita, Čiko, Lejla i Forest, igrali su Hačika u različitim životnim dobima
Na jednoj veoma drugačijoj istinitoj priči iz života zasnivao se japanski film “Nankyoku Monogatari” i američki rimejk “Okovani ledom“ (Eight Below) iz 2006. Tokom ekspedicije na Severni pol, istraživači su bili prinuđeni da za sobom ostave tim od 15 pasa za vuču sanki, kako bi spasili sopstvene živote. Istraživači su se vratili tek godinu dana kasnije, a psi su morali sami da se bore za opstanak i pomažu jedni drugima da prežive.
Ako su vedriji filmovi više po vašem ukusu, tu je “Bendži” (Benji) iz 1974. To je prvi od devet filmova priča o malom, simpatičnom psu lutalici koji se uvek nađe na pravom mestu i uspeva da pomogne ljudima koji su u nevolji.
Bendžija je igrao preslatki pas iz azila Higins, a ulogu je kasnije nastavio da igra njegov sin Bendžin
Psi su pokazali da mogu da budu i zvezde komedije. Glavni junak porodične komedije “Betoven” (Beethoven) došetao je u život porodice Njutn (Newton) kao malecno štene i izrastao u ogromnog bernandinca. Film je bio tako popularan da je doživeo šest nastavaka.
Uloga simpatičnog, ali neposlušnog, impulsivnog i neurotičnog psa Marlija u komediji “Marli i ja” (Marley and Me) iz 2008. bila je tako teška da su je igrala čak 22 psa.
Nema šta, kuce su se pokazale u svim žanrovima: od melodrame, preko akcionog filma do komedije, pa čak i horora. Dokazali su da umeju da sarađuju i sa mačkama u filmu “Povratak kući: neverovatno putovanje“ (Homeward Bound: The Incredible Journey), u kome dva psa i jedna mačka zajednički pokušavaju da pronađu svoj dom. Bili su junaci “buddy cop” policijskih filmova, kao što je “Tarner i Huč” (Turner and Hooch), pa čak i negativci, kao u filmu “Kudžo” (Cujo), koji je snimljen po romanu horor majstora Stivena Kinga (Stephen King), u kome je pet pasa glumilo bernandinca koji oboli od besnila i počinje da seje strah i trepet u jednom američkom gradiću.
U filmu "Tarner i Huč" detektiv koga igra Tom Henks mora da prevaziđe svoju netrpeljivost prema psima da bi sarađivao sa mešancem Hučom, jedinim svedokom ubistva
Najzad, iako u ovom filmu nije igrao nijedan pas, ne možemo da ne pomenemo prelepi crtani film kuće Dizni “Maza i Lunja” (The Lady and the Tramp), avanturističke komične ljubavne priče između otmene ženke koker španijela i simpatičnog lutalice, koja je mnogima od nas bila nezaboravni deo detinjstva.
Izvor fotografija: alafoto.com, marysbeagooddogblog.blogspot.com, thesoulofahorse.com, mubi.com, craveonline.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
