Filmovi kao što su “Lesi se vraća kući” (Lassie Come Home), “Fliper” (Flipper), “Sloboda za Vilija” (Free Willy) samo su neki od više desetina ostvarenja koja za temu imaju prijateljstvo između deteta i životinje. Svetle primere nalazimo i u jugoslovenskoj kinematografiji u filmovima “Vuk samotnjak” i “Poslednja trka”. Zajedničko ovakvim filmovima jeste da su, gotovo uvek, dobro primljeni kod ciljane publike. Međutim, koliko god gledani bili, teško nalaze svoj put do nagrada i priznanja kritike. Svojim filmom “Ratni konj” (War Horse) Stiven Spilberg (Steven Spielberg) pokušao je to da ispravi. Koliko je u tome uspeo ostaje nam da vidimo u noći dodele Oskara.
Nominovani smo! Čuješ li me, Džoi? Nominovani smo!
Spilberg je odstupio od starog recepta i, umesto deteta, za glavnu ulogu izabrao je tinejdžera. Možda je to urađeno, prvenstveno, zbog toga što je priča smeštena u uzbudljivo i stresno vreme Prvog svetskog rata, a možda i zbog toga da se ciljna grupa onih kojima će se film svideti znatno proširi.
Sam zaplet je najveća boljka ovog filma. Siromašni engleski farmer, potpuno iracionalno, kupuje konja koji ne odgovara njegovim potrebama i nikako nije životinja koja može da podnese rad na farmi. Činjenica da je tokom kupovine bio trešten pijan nimalo ne opravdava takav izbor. Naravno, rađa se momentalna ljubav između konja Džoija i farmerovog sina Alberta, a proviđenje, kiša ili specijalni efekti učiniće da u odsudnom trenutku Džoi opravda svaki peni koji je uložen u njega.
Snimanje scene sa plugom. Naravno da je za tako nešto bila potrebna animacija
Farmer, ipak, upada u finansijske probleme, najviše zbog toga što je, u prvi mah, preplatio Džoija. Ubrzo počinje rat i jedini izlaz iz teške situacije jeste prodaja konja vojnim vlastima. Džoi tako kreće u ratnu avanturu, a ubrzo za njim i mlađani Albert. Naravno, u daljem toku priče Spilberg nam ne prikazuje scene poput one, krvave, iz filma “Spasavanje redova Rajana” (Saving Private Ryan) u kojoj se američki vojnici iskrcavaju u Normandiji. Suptilnim trikovima razrešava ratne scene, ostajući tako u domenu omladinskog filma. Na tome mu zaista treba čestitati. Međutim, kraj filma je predvidiv, ali tako je kod svih ostvarenja sa sličnom tematikom.
Na svom putešestviju po uzavreloj Evropi Džoi će se naći i u sobi jedne tinejdžerke
Američka filmska akademija uvrstila je “Ratnog konja” u trku za Oskara. Kad odgledate film, shvatićete da je to više nego pretenciozno. Jer “Ratni konj” je gledljiv, ali ne budi u vama želju da ga ponovo pogledate, a to je najgore što se jednom filmu može dogoditi.
Željko Marjanović U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.
