Regulacija nervnog sistema, ako je verovati društvenim mrežama, izgleda ovako: Budite se bez alarma, započinjete jutro meditacijom, nikada ne podižete ton i imuni ste na svakodnevni stres. Pa, neki posvećenici u manastirima i ašramima možda postižu taj zen nivo. Ali, u svakodnevnom životu to jednostavno nije realno.
Poslednjih godina pojmovi poput mindfulnessa, emocionalne otpornosti i regulacije nervnog sistema postali su sastavni deo wellness industrije. To je na mnogo načina pozitivno – sve više ljudi razume kako stres utiče na telo i zašto je važno razvijati emocionalnu stabilnost. Međutim, usput se pojavila i zabluda da regulacija nervnog sistema znači stalnu smirenost.
Pročitajte i: Kako upravljati osećanjima kad prete da te preplave
Regulacija nervnog sistema u svakodnevnom životu
Regulacija nervnog sistema nije odsustvo emocija
Jedna od najvećih grešaka savremene wellness kulture jeste poistovećivanje emocionalne stabilnosti sa emocionalnom ravnodušnošću. Mnogi ljudi danas veruju da su loši u regulaciji čim osete bes, frustraciju, tugu, strah ili anksioznost. Kao da je cilj postati osoba koju ništa ne može da uzdrma.
Ali ljudski nervni sistem nije stvoren da funkcioniše na taj način. Njegova osnovna uloga jeste da nas upozori kada nešto proceni kao pretnju. Regulacija nije u tome da ne osećamo, već da upravljamo emocijama, kako nas ne bi preplavile i diktirale naše reakcije.
Zdrav nervni sistem nije onaj koji nikada ne oscilira. Zdrav nervni sistem reaguje kada je potrebno, a zatim uspeva da se vrati u stanje ravnoteže.
View this post on Instagram
Zašto smo svi stalno na ivici ključanja?
Zamislite šerpu vode na šporetu. Kada je ringla uključena, voda se postepeno zagreva. Ako ne pomerimo šerpu ili ne isključimo ringlu, voda će proključati. Mnogi ljudi danas dnevno funkcionišu upravo tako.
Rokovi na poslu, finansijske brige, porodične obaveze, neprospavane noći, preopterećenost informacijama, stalna dostupnost… Naša „unutrašnja ringla“ uključena je gotovo neprekidno. A tu temperaturu može pojačati i najmanji okidač i dovesti nas do ključanja. Odnosno, na neku sitnicu možemo reagovati nesrazmerno intenzivno, jer smo stalno pod nabojem iznutra.
Situacija može biti potpuno bezazlena, ali mi smo već iscrpljeni, napeti i preopterećeni. Nešto beznačajno može biti kap ulja dolivena na unutrašnju vatru, koja odjednom plane.
Regulacija nervnog sistema zapravo podrazumeva sposobnost da tokom dana smanjujemo tu unutrašnju temperaturu, kako ne bismo stalno živeli na ivici emocionalnog sagorevanja.
Razlika između reakcije i odgovora
Prava vrednost regulacije ne vidi se tokom meditacije ili joge, već u svakodnevnim situacijama.
- Kada nam neko odgovori nepristojno.
- Kolega pošalje neprijatan mejl.
- Prijatelj zaboravi nešto važno.
- Kada nas partner razočara.
U tim trenucima nervni sistem registruje pretnju. Ne fizičku, već emocionalnu. Ugroženi mogu biti naš autoritet, samopoštovanje, osećaj pripadnosti, sigurnosti ili povezanosti sa drugima.
Instinktivna reakcija često je trenutna: podizanje tona, povlačenje, optuživanje ili impulsivna poruka poslata u afektu.
Regulacija ne znači da nećemo osetiti bes ili povređenost. Ona nam daje nekoliko dragocenih sekundi između emocije i reakcije.
Saznajte i: Kako da upravljate svojim osećanjima ako ste visoko osetljiva osoba
Regulacija nervnog sistema – brojanje do 10
Brojanje do 10 pre nego što reagujemo, česta je tema šala, ali to jeste dobar savet. Jer nas podseća da uzmemo malo vremena da obradimo situaciju i osećanja, pre nego što kažemo ili uradimo nešto zbog čega ćemo se kajati.
- Emocionalna regulacija traži da zastanemo.
- Da udahnemo.
- Primetimo šta se zapravo događa.
- I da odlučimo kako želimo da odgovorimo.
Smirenost nije isto što i regulacija
Posebno je važno razumeti da nivo energije nema mnogo veze sa regulisanošću. Neko može biti glasan, temperamentan, emotivan i pun entuzijazma, a istovremeno imati veoma zdrav odnos prema svojim emocijama.
Sa druge strane, neko može delovati potpuno mirno, a zapravo biti hronično preopterećen, emocionalno otupljen ili naviknut da potiskuje sopstvena osećanja.
Regulacija nije karakterna osobina, niti temperament ili introvertnost. I ne odražava se u smirenom tonu kojim se ograđujemo od svega. To je sposobnost da prepoznamo osećanja, ostanemo prisutni u tom iskustvu i ne dozvolimo da nas emocije potpuno preuzmu.
Kako regulacija nervnog sistema utiče na san
Posledice disregulisanog nervnog sistema ne završavaju se kada legnemo u krevet. Mnogi ljudi problem nesanice posmatraju kao noćni problem. Međutim, stručnjaci sve češće ukazuju da kvalitet sna u velikoj meri zavisi od toga kako se nosimo sa stresom tokom dana.
Ako organizam satima ostaje u stanju pripravnosti, ako jurimo od obaveze do obaveze i retko pravimo pauze, telo ne dobija signal da je bezbedno da se odmori.
Zbog toga tehnike koje pomažu regulaciji – svesno disanje, šetnja, kretanje, boravak u prirodi, razgovor sa bliskim ljudima ili kratki trenuci odmora tokom dana – imaju uticaj na san kao i večernja rutina.
Nova definicija emocionalnog i mentalnog zdravlja
Možda je vreme da prestanemo da regulaciju nervnog sistema zamišljamo kao stanje trajnog mira i zen-spokoja. Život podrazumeva stres, gubitke, sukobe, neizvesnost i razočaranja. Nijedna tehnika samopomoći ne može ih ukloniti.
Emocionalno zdravlje ne znači da nikada nećemo biti ljuti, tužni ili zabrinuti. Ono znači da možemo da prođemo kroz te emocije bez toga da nas one definišu ili kontrolišu. Drugim rečima, cilj nije da budemo smireni sve vreme. Već da umemo da se vratimo sebi nakon što nas život uzdrma.
A to je veština dostupna svima – glasnim i tihim, organizovanim i haotičnim, optimističnim i umornim. Ne kao savršeno stanje koje jednom dostignemo, već kao svakodnevna praksa kojoj se stalno vraćamo.
I ovo je način samoregulacije: Zašto je generacija Z opsednuta romantizovanjem svog života?
Wannabe Magazine
Foto: Lummi/Mariana Pedroza
