Četvoricu Hobita, Froda Baginsa (Frodo Baggins), Semvajsa Gemdžija – Sema (Samwise Sam Gamgee), Peregrina Tuka – Pipina (Peregrin Pippin Took) i Merjadoka Brendibaka – Veselog (Meriadoc Merry Brandybuck), u čuvenoj trilogiji “Gospodar prstenova” reditelja Pitera Džeksona (Peter Jackson), glumili su Ilajdža Vud (Elijah Wood), Šon Ostin (Sean Austin), Bili Bojd (Billy Boyd) i Dominik Monahen (Dominic Monaghan) – pre deset godina. Sada su se okupili da reprezentativno nazdrave desetogodišnjici projekta koji im je osvetlio karijere i privatne živote.
Hobiti na okupu
Godine 2001. prikazan je prvi deo “Družina prstena”, a u naredne dve godine i preostala dva dela – “Dve kule” i “Povratak kralja”. Veliki ulog, pažljiv izbor glumaca i scenario, za koji pre svega treba istaći da je adaptacija Tolkinovog “Gospodara prstenova” – isplatili su se sa trećim delom filma. Zarada je premašila milijardu dolara a film je osvojio jedanaest Oskara.
Sve pomenuto predstavlja jedinu odbranu filma, mada oni koji su zavoleli “Gospodara” samo gledajući film, ne smatraju da je odbrana potrebna. Čitaoci su druga priča. Obožavaoci Tolkinovog dela “Hobit”, čija se radnja događa pre “Gospodara prstenova” i fantastičnog “Silmariliona” – ezoterične biblije o nastanku sveta, smatraju da je film uvreda za Tolkinovo utemeljivačko i do sada neprevaziđeno delo u oblasti epske fantastike. Oni tolerantniji tuguju zbog nekih likova koje su u knjizi zavoleli i divili im se, a koji su u filmu marginalizovani ili je izbor glumaca naprosto loš. Hobiti su, recimo, prilično simpatični na filmu, Gandalf je savršen, kao i Legolas i Gimli. Ali glumci koji su glumili Aragorna (Viggo Mortensen) i Boromira (Sean Bean) trebalo je barem da zamene uloge, dok je lik Boromirovog brata, Faramira plemenitog, prikazan neoprostivo negativno.
Ekranizovanje književnih pripovesti uvek je bolno iskustvo za ljubitelje književnosti, koji privrženi slikama iz sopstvene mašte, osećajući da poznaju i vole svoje omiljene junake, bivaju prinuđeni da se suoče sa nečijim brutalnim kastingom. Neophodna digresija u ovom trenutku je hvalospev, skidanje kape i apsolutni respekt za izbor glumaca i vernost literaturi u filmu “Limeni doboš” (The Tin Drum) Folkera Šlendorfa (Volker Schlöndorff) koji je nagrađen na Kanskom festivalu, a rađen prema romanu Gintera Grasa (Günter Grass) koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1999. godine, kao i filmskoj verziji “Opasnih veza” (Dangerous Liaisons) iz 1998. godine, koja je jednostavno neuporedivo bolja od dnevnika prepiske prema kome je rađena, a u nekoliko stavki je bolja i od verzije Miloša Formana iz 1989. godine. Dakle, čitaoci, budite spremni na iznenađenja, jer se ponekad film pokaže sasvim dorastao književnom delu i ne strepite od filmske verzije “Hobita”, kojoj se obožavaoci filmske trilogije “Gospodara prstenova” neizmerno raduju.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
