Možda u Srbiji nema popularnost “Sulejmana Veličanstvenog” (Muhtesem Yüzyil), možda suviše brutalna, možda puna komplikovanih zapleta za ove prostore, ali nesporno genijalna serija “Crveni orao” (Águila Roja) osvojila je svet. Zemlje Hispanske Amerike (Bolivija, Kuba, Meksiko, Urugvaj, Portoriko, Argentina, Peru), SAD, Francuska, Belgija, Poljska, Bugarska i Srbija samo su neke od preko 20 zemalja u kojima se ova serija prikazivala.
Priča s početka deluje posve uobičajeno, nimalo jedinstveno – osveta zbog koje običan čovek postaje neobičan superheroj pod imenom Crveni orao. Iako bi se moglo reći da je ovakva tematika široko rasprostranjena, ona je samo kalup – početna motivacija protagoniste da obuče kostim i spasava ljude. Gonsalo de Montalvo (Gonzalo de Montalvo) je gradski učitelj, čovek čija je voljena žena jedne noći kukavički ubijena. On i njegov sin Alonso (Alonso) ostaju sami. Neutešan i ophrvan željom za osvetom, Gonsalo odlučuje da iskoristi veštine koje je naučio na Dalekom Istoku i, obukavši kostim nindže, uz pomoć svog oružja (koje nikad nije vatreno), krene u potragu za ubicom svoje žene, rešen da ga ubije.
Ali priča još u prvoj epizodi ne ostaje ovako jednostavna. U igru ulaze Satur (Sátur), beskućnik koji će mu postati štitonoša, životni pratilac; Margarita (Margarita), njegova svastika u koju je oduvek bio zaljubljen; Markiza od Santiljane, lukava i prepredena plemkinja, njegova poznanica iz detinjstva; Ernan (Hernán), svirepi gradski komesar; frajle Agustin (Agustín), zagonetni franjevac i njegov mentor i mnogi drugi likovi. Tajne se povećavaju. Životne zagonetke takođe. Zaplet više nije tako jednoličan – hrabri učitelj pokušava da odgonetne misteriju svoje porodice, pronađe izgubljenu braću, uspostavi pravdu, shvati i otkrije uzroke mnogih događaja, pronađe svoje “ja”.
“Crveni orao” je, kao i svaka španska serija, odraz mnogih žanrova – istorijska drama, ljubavna romansa, akcioni triler… Nikad ne možete biti u potpunosti uvereni kojoj vrsti pripada. Iako će nas, prvenstveno, zabaviti – serija pruža i mnogo korisnih podataka. Kako se vremenski radnja odvija u Zlatnom dobu Španije (Siglo de Oro), koje je specifično po “umetničkom bumu”, vladavini dinastije Habzburgovaca i otvorenosti Španije ka celom svetu, pa, ujedno, i njenom prostiranju na nekoliko kontinenata, “Crveni orao” nije samo komercijalno, već i kompleksno umetničko delo. Nekoliko likova su čak i istinite ličnosti: doktor Huan de Kalatrava (Juan de Calatrava), kralj Filip IV (Felipe IV), markiz od Santiljane, i poznati slikar ovog perioda – Muriljo (Murillo) – koji je u seriji tek dečak.
To što doprinosi kulturnom uzdizanju gledalaca, ne znači da je serija dosadna – akcija, epizodni zapleti, ljubavne i strastvene afere, porodične tajne i smrtonosne misterije su konstantni motivi koji podižu napetost i drže pažnju. Brutalnost i erotika doprinose realističnosti, nasuprot koje stoje fantazija i mistika toga doba. Iako se radnja odvija u dalekoj prošlosti, postoje pitanja kojima se serija bavi, pitanja koja su svevremena i koja po svojoj psihološkoj analizi čine seriju vrlo modernom – pitanja smrti i života, istine i laži, patnje i sreće, bogatih i siromašnih, plemenitosti i oholosti, zatočeništva i slobode, krivice i pravde, morala i nemorala, religije i svetovnog života, pa kako je to doba cvetanja nauke, donekle i pitanja ateizma i vere.
Ako izuzmemo male nedoslednosti i nerealne situacije, ono što bi se jezikom filma nazvalo “holivudski događaji”, jer, i pored svih istorijskih činjenica, ipak je to fiktivna priča, scenario za ovaj projekat je savršen. Replike koje likovi izgovaraju odražavaju odličan talenat, vidnu požrtvovanost, usredsređenost i zalaganje dramaturga koju su radili na njemu. Rediteljski deo je, iako vremenska odrednica serije nije zahtevala neke specijalne efekte, još bolji i kompleksniji, gotovo u rangu sa holivudskim ostvarenjima. Zbog uverljivih kostima, raznovrsnih rekvizita, bajkovitih filmskih lokacija od kojih zastaje dah, brojnih glumaca i još brojnijih statista, ovaj televizijski spektakl spada u jedne od najskupljih u Španiji.
Glumačku postavu čine: David Haner (David Janer), Havijer Gutijeres (Javier Gutiérrez), Pepa Aniorte (Pepa Aniorte), Inma Kuesta (Inma Cuesta), Mirjam Galjego (Miryam Gallego), Giljermo Kampra (Guillermo Campra), Fransis Lorenso (Francis Lorenzo), Santjago Molero (Santiago Molero), Rodžer Berueso (Roger Berruezo), Elisa Moulia (Elisa Mouliaá), Monika Kruz (Mónica Cruz) i Oskar Kasas (Óscar Casas), najmlađi brat proslavljenog španskog glumca Maria Kasasa (Mario Casas).
Iza “Crvenog orla” stoji i više no uspešna produkcijska kuća “Globomedia” i televizija “RTVE” (Televisión Española). Pored serije, snimljen je i istoimeni film, sa istom glumačkom ekipom, a postoje i brojne, kako društvene, tako i video igre na ovu temu. U Srbiji se, po drugi put, serija emituje na televiziji “Happy”. Ali sada, za razliku od prošlog puta, biće prikazane sve četiri sezone koje su snimljene. Uskoro u Španiji počinje emitovanje pete sezone i snimanje šeste. Iako traje sat i 20 minuta, što je uobičajena metraža španskog serijskog programa, kod nas se, nažalost, jedna epizoda seče i prikazuje kao dve, čime se ubijaju epizodni zapleti i rastura jedna celina.
Zasucite rukave, zaustavite dah, izdvojite vreme i neka vam katana uvek bude oštra! Ulazite u jedan opasan, ali čaroban svet španske kulture! Ukoliko, dok šetate ulicama Beograda, pronađete jedno dugačko i kruto crveno pero, znaćete koji junak je posetio našu prestonicu…
Izvori fotografija: filmaffinity.com, vertele.com, seriesblog.es, eltelevisoro.com, elrincondepep29.blogspot.com, globomedia.es, seriespepito.com, bekia.es, models.sight-management.com
Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” možete pogledati ovde.
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.