Ukoliko se radnja serije ne bazira na pet prijatelja koji će u šest, manje ili više, zanimljivih sezona da prolaze kroz različite ljubavne agonije, postavlja se pitanje na koji način je najbolje privući publiku? Ponudite joj dovoljno poznato ime stvaraoca. Džulijan Felous (Julian Fellowes), briljantni stvaralac “Gosford parka” (Gosford Park), odgovoran je za nastanak jedne od trenutno najgledanijih serija “Dauntonska opatija” (Downton Abbey). Baš kao i čuveni film, ova drama ispunjena je brojnim intrigama i tajnama britanske elite, ali i čuvenih batlera i služavki.
Radnja serije, koja je za vrlo kratak period osvojila srca, kako publike tako i brojnih žirija, smeštena je na imanje Dauntonske opatije. Lord Kroli (Lord Crawley) u očuvanju imanja vidi svoj životni zadatak i smisao. Nakon vesti da je njegov, prvi u liniji, naslednik izgubio život na Titaniku stvari počinju da se komplikuju. Ispostavlja se da je sada njegov prvi naslednik rođak Metju Kroli (Matthew Crawley), advokat iz Mančestera. Metju i njegova društveno aktivna majka pristaju da se presele na imanje, na užas Vajolet (Violet), velike vojvotkinje Grantam, majke lorda Krolija. Za lorda i njegovu ženu američkog porekla Koru udaja tri kćerke predstavlja još jednu glavobolju. Da stvari budu zanimljivije, predstavnici britanske elite ne predstavljaju jedine likove. Drugi deo serije se paralelno bavi životima batlera i služavki, koji na direktan ili indirektan način sudeluju u sudbini porodice Kroli.
Megi Smit (Maggie Smith) se pojavljuje u ulozi Vajolet. Dovoljno je samo da zamislite Megi, uzvišenu po prirodi, odevenu u bogate haljine kako prosipa sarkastične komentare gde god da stigne. Njeni biseri postaju brojniji srazmerno sve većem uplitanju majke Metjua u menjanje tradicije imanja. Ponosni “čuvar” imanja, u čijoj ulozi se našao Hju Bonevil (Hugh Bonneville), nije povukao ni najmanje na svoju majku, te je izgrađen lik brižnog oca, pravednog poslodavca, požrtvovanog muža, koji je uvek spreman svima da pruži ruku. Protiv želje svoje majke oženio se Amerikankom, prvenstveno zbog njenog bogatstva. Ipak, kako je vreme prolazilo njih dvoje su se beskrajno zavoleli, te je Kora, čiju ulogu tumači Elizabet MekGovern (Elizabeth McGovern), postala majka trima kćerkama, koje će biti povod za brojne intrige.
Možda serija ne bi bila u tolikoj meri uzbudljiva da je smeštena u bilo koji drugi istorijski trenutak, ali činjenica jeste da se radnja ove drame razvija u osvit Prvog svetskog rata. “Dauntonska opatija” je tako u najvećoj meri posvećena odnosima više i niže klase, shvatanjima tradicionalista i modernista, liberala i konzervativaca. Izvanredno ostvarenje Džulijana Felousa bavi se problematikom položaja žene i njene uloge u društvu, odnosu prema tradiciji i smicalicama, ne bi li se došlo do višeg položaja ili pak intrigama, ne bi li se polovi zaokrenuli. Koliko god da su sve ove teme zanimljive, a često i potresne, serija ne bi nikada dostigla toliki kvalitet da sami nosioci radnje nisu bili u toj meri brižljivo isprofilisani. Sigurno će se svaki gledalac ubrzo opredeliti za svog omiljenog lika, te patiti i strepiti šta će se sa njim kasnije desiti. Druga sezona donosi naročito mnogo uzbudljivih trenutaka, s obzirom na to da se rađaju brojne nove ljubavi.
Brojne ljubavne intrige koje se odvijaju, kako na višim, tako i na nižim spratovima velikog imanja, smeštene su u jednu od najlepših scenografija ikada osmišljenih. Unutar zidina, čija arhitektura oduzima dah, šetkaju se dame odevene u besprekorne toalete. Svaki kadar je osmišljen do u tančina, a reči su pažljivo birane, kako bi gledalac mogao da oseti nešto duha jednog od najuzbudljivih trenutaka koje je istorija zabeležila. Serija “Dauntonska opatija” za sada broji svega dve sezone. Treća sezona će početi da se emituje septembra meseca, ove godine.
Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” pročitajte ovde.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’