Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” pročitajte ovde.
Kada pomislite na šezdesete godine prošlog veka prvo što vam padne na pamet jeste savršena odeća. Muškarci u odelima sa šeširima, dame sa rukavicama i haljinicama o kojima sada možete samo da sanjate. Setite se filmova i čuvenih plakata sa nasmejanom domaćicom u kuhinji kalifornijskog tipa, sa dvoje nasmejane dečice, naravno dečakom i devojčicom. Možda tu i tamo iskrsne neka beba. Svi su srećni, zadovoljni, manjinske grupe su skrajnute, mama sa osmehom sređuje po ceo dan kuću i dočekuje muža koji se vraća sa svog savršenog posla. Znate da je u pitanju propaganda i da je čitava ova idila daleko od istine. Serija “Momci sa Medisona” (Mad Men) je savršena prilika da zavirite iza vela američke propagande.
Ova više puta nagrađivana drama je u principu bazirana na “glavnom” liku Donu Drejperu (Don Draper). Markantan muškarac, prelepih zelenkastih očiju i dubokog glasa je direktor kreativaca u kompaniji “Sterling & Kuper” (Sterling & Cooper), ali i “požrtvovani” otac. Kako serija odmiče, shavatamo da je njegov posao daleko od savršenog, da je njegova prošlost satkana od laži i da je vrlo sklon prevarama svoje prelepe žene Beti (Betty). Za razliku od domaćica sa razglednica, bivša manekenka Beti će odlučiti da uzme stvar u svoje ruke i usudiće se na nešto nezamislivo. No, do tog momenta će morati da prođe nekoliko sezona.
Likovi koje ćete mrzeti i voleti, zbog kojih ćete plakati i jedva čekati da vidite u čemu su ponovo zgrešili
Iako Don predstavlja glavnog lika, daleko od toga da serija pokriva samo njegova unutrašnja previranja, poglede na svet, uspone i padove. Serija je naziv dobila upravo zbog lokacije na kojoj se većina radnje odvija. Medison avenija je bila stecište reklamnih agencija. Oni koji su imali privilegiju da se zaposle na bilo kakvoj poziciji, postajali su predmet ljubomore i zavisti. Oni su bili ti koji su mogli da iskuse Njujork u pravom smislu. “Momci sa Medisona” su verovatno jedina prilika da saznate šta se to zaista dešavalo u Americi burnih šezdesetih godina.
Tri glavne dame Donova, sada bivša žena Beti, Džoan i Pegi
Tvorac serije Metju Vajner (Matthew Weiner) pobrinuo se da događaji budu istorijski ispravni. Upravo zbog toga ova drama pokriva pitanja poput pozicije žene u društvu. Već u prvoj epizodi se uvodi lik Pegi Olson (Peggy Oslon), neugledne i neprimetne devojke koju Don zapošljava kao sekretaricu. Priča prati neprijatnosti kroz koje prolazi u svom privatnom životu, obrazlaže odnos sa porodicom, otcepljenje od iste, ali i njen lagani karijerni uspeh. Don, iako vrlo rezervisan i zatvoren, pruža priliku Pegi da iznese svoje ideje povodom izvesne reklame, dodeljuje joj prvi zadatak, i upravo tada, uprkos njenoj velikoj sreći zbog napretka, počinje još veća drama. Žena na položaju! Najveći neprijatelj joj postaje njen bivši ljubavnik, Pit Kempbel (Pete Campbell), računovođa spreman na sve samo da se dočepa višeg položaja.
Prava slika američke domaćice
Posve drugačiju priču ima glavna sekretarica Džoan (Joan) koju glumi zanosna Kristina Hendriks (Christina Hendricks). Devojka koju svi žele, uzor i kompleks svim drugim devojkama, uživa u svojoj zavodljivosti, ali i odgovornosti. S druge strane, ona je ljubavnica Rodžera Sterlinga (Roger Sterling), bar u početku. Kako serija napreduje želećete da se njih dvoje ponovo vrate ljubavi u kojoj su uživali, međutim za sada, tvorci imaju druge planove.
Rodžer sa svojom novom ženom, bivšom sekretaricom
Kako je sve predstavljeno na idealnoj slici? Savršen brak, ljubav cveta bez ikakvih prepreka, nema abortusa, ženama je mesto u kuhinji i tamo su najsrećnije. Muškarci mogu da piju i puše do mile volje, neće im ništa biti. Razvodi se ne spominju. Crnci su misaona imenica. “Momci sa Medisona” kroz izuzetno razvijene likove razrušavaju laž na kojoj su američki propagandisti šezdesetih godina tako posvećeno radili. Do uspeha se stizalo lažima, u “kancelariji” se radilo kada biste izvodili ljubavnicu na koktel, žene su se napijale i često pomišljale na samoubistvo kao na jedini izlaz iz zatvora zvanog predgrađe. Mladi muževi su odlazili u rat, devojke su abortirale. Od konstantnog pušenja i ispijanja viskija su često završavali u bolnicama. “Momci sa Medisona” predstavljaju one koji su prodavali laži, a stvaraoci serije nam upravo pružaju piliku da zavirimo i u njihove nesavršene živote pune preokreta, tragedije i drame.
Momci iz kancelarije smeštene na Medison aveniji
U nekim trenucima imate utisak da gledate izuzetnu skrivenu kameru. Velika pažnja se usmerava na sitnice koje čine život, ali se tako retko prikazuju, naročito kada su u pitanju “savršene” šezdesete. Raščupana kosa nakon neprospavane noći, domaćica koja se u trenutku dosade samozadovoljava, ponavljanje odevne kombinacije, muž koji uhodi profesorku svoga deteta, traume mlade devojke koju društvo odbacuje, diskretni pogled na tašnu kada ste pozvali novu sekretaricu, koja je crnkinja da prespava kod vas, poseban način na koji su nanosile karmin i nameštale haljine. Serija je toliko realistična da u nekim trenucima prosto osećate oblake dima Donove kancelarije i zadah ispunjen mirisom viskija.
Za verodostojnost je serija dobila ocenu 10 od mnogih stručnjaka. Kada je odgledate shvatićete poentu pop-arta i besmisla koji je on oslikavao. Videćete kako izgledaju popreki pogledi upućeni ženama, osude, unezverenost nakon prevare. Stvaraoci su ove izuzetno teške likove, koji se iz epizode u epizodu sve više otvaraju i serviraju vam svoje tajne i misli, dodelili briljantnoj ekipi koja uključuje Džona Hema (Jon Hamm), Elizabet Mos (Elisabeth Moss), Vinsenta Kartajzera (Vincent Kartheiser), Kristinu Hendriks, Dženjueri Džouns (January Jones) i Džona Slejterija (John Slattery) u glavnim ulogama. Za razliku od drugih serija, stvaralac nije “ubio” nijednog glavnog lika od začetka ideje, pa sve do pete sezone čije je emitovanje u toku.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
