Skandinavske TV serije su u poslednjih nekoliko godina osvojile svet. Posle danskih i švedskih trilera i kriminalističkih drama, veliku pažnju i popularnost širom sveta stekla je švedska naučnofantastična serija “Pravi ljudi” (Äkta människor). Prva sezona ove serije se sastojala od deset epizoda i prikazivana je na prvom kanalu švedskog javnog servisa SVT1 od januara do marta prošle godine, a druga sezona se upravo snima. Prava za prikazivanje su otkupljena u preko 50 zemalja, a u najavi je i rimejk na engleskom jeziku – koji ovoga puta ne planiraju Amerikanci, već Britanci. Mi smo imali priliku da gledamo ovu seriju na kablovskom kanalu AXN.
Serija “Pravi ljudi” govori o robotima koji izgledaju kao ljudi i ponašaju se skoro kao ljudi, a bar neki od njih možda i razmišljaju i osećaju kao ljudi
Radnja serije “Pravi ljudi” smeštena je u fiktivnu verziju današnje Švedske, u kojoj je proizvodnja i prodaja humanoidnih robota za svakodnevnu upotrebu, tzv. “hubota”, postala neizbežni deo života. Huboti se koriste u razne svrhe, od kućne pomoći i brige o starima i bolesnima, do fabričkog rada, ali se mnogi od njih, posebno onih koji su prodati na ilegalnom tržištu, koriste kao seks igračke. Ima i ljudi koji stvaraju istinske prijateljske ili ljubavne veze sa hubotima.
U seriji se nameću mnoga etička i filozofska pitanja, neka od njih slična onima u filmu “Istrebljivač” (Blade Runner), sa kojim ovu seriju često porede, ili sa serijom “Svemirska krstarica Galaktika” (Battlestar Galactica). Šta znači biti čovek? Da li roboti mogu da imaju “prava” osećanja? Gde je tačno razlika između mašine, odnosno predmeta koji se može koristiti, i osobe čija prava treba poštovati? Neizbežno se javljaju i paralele i aluzije na anti-imigracionu politiku, ropstvo i seks trafiking, kao i rasizam i homofobiju.
Huboti su roboti ljudskog izgleda koji se fabrički proizvode i programiraju za niz različitih namena
Za razliku od replikanata u “Istrebljivaču” ili Sajlonaca u “Galaktici”, huboti nisu organska bića sa ljudskom fiziologijom, već pravi mehanički roboti ljudskog oblika i izgleda koji se sastoje od sintetičkih materijala i moraju da se povremeno napajaju električnom energijom. Spolja izgledaju skoro kao ljudi, ali imaju pomalo plastični izgled koji podseća na lutke, koji čini da deluju pomalo sablasno. Huboti se programiraju, a često se dešava da ih ukradu ili im ilegalno promene program – ali se čini da možda ipak poseduju sopstvena mišljenja i osećanja, iako su ograničena programom. Kada se pokvare, šalju ih na reciklažu i koriste za rezervne delove ili ih jednostavno pretope.
Grupa “slobodnih hubota” sa misterioznim ciljem, koji se veoma razlikuju od običnih hubota
Postojim, međutim, i grupa hubota koji imaju slobodnu volju, tzv. “slobodnih hubota”, koje je kreirao naučnik David Ajšer (David Eischer), i koji se posle smrti svog tvorca nalaze u bekstvu. Njih predvodi nasilna i beskrupulozna Niska, koja ne veruje ljudskim bićima. Sa druge strane, neki od ostalih hubota iz grupe bi želeli da se integrišu u ljudsko društvo. U grupi se nalazi i jedan čovek – mladi Leo, koji ima veliku tajnu i zagonetnu prošlost sa hubotima, pre svega sa prelepom Mimi. Leo i Mimi su zaljubljeni, ali Mimi kidnapuju preprodavci hubota. Dok se Leo odvaja od grupe i očajnički je traži, reprogramirana Mimi, koja se više se seća ko je, postaje jedan od najjeftinijih modela u prodavnici hubota.
Leo je jedan od najzagonetnijih likova serije. Njegovu neverovatnu životnu priču saznajemo postepeno putem niza flešbekova
Hans i Inger Engert imaju troje dece, dvoje tinejdžera i malu Sofiju (Sofia). Hans priželjkuje da i oni nabave hubota da im pomogne u obavljanju kućnih poslova i brizi o deci. Ingerin otac Lenart (Lennart), stariji čovek slabog srca, već ima hubota, simpatičnog Odija, koji ne samo što ga vozi i obavlja poslove za njega već mu je i jedini prijatelj. Kada se Odi pokvari, Hans odlučuje da tastu kupi novog hubota i odlučuje se za Veru, skup model posebno dizajniran za pomoć starijim osobama. Kao besplatan bonus, Hans dobija Mimi, koja pod imenom Anita postaje kućna pomoćnica porodice Engert. Inger, koja je inače advokatkinja, u početku se ovome oštro protivi, pošto je protiv upotrebe hubota i oseća gnušanje prema njima, ali vremenom menja stav i počinje da posmatra Anitu i ostale hubote kao bića koja bi trebalo da imaju svoja prava. Njihovo troje dece se dobro slažu sa Anitom, ali stvari postaju komplikovanije za sina, tinejdžera Tobijasa (Tobias), zbog osećanja koja počinje da razvija prema hubotkinji.
Vera, hubotkinja obdarena velikom snagom i sposobnostima bolničarke, vozača i pratioca za starije osobe, zagorčava Lenartu život svojim strogim naređenjima o načinu života i ishrane, iako to radi iz brige za njegovo zdravlje
Pročitaj tekst – Likovi iz serija sa kojima bismo voleli da se družimo.
U međuvremenu, njihova komšinica Tereze (Therese) se sve više zbližava sa svojim hubotom Rikom (Rick), sportskim modelom koga je kupila kako bi joj pomagao u treniranju. Njen muž Roger radi u fabrici u kojoj je veliki broj radnih mesta pripao hubotima, koje šefica smatra pouzdanijim od ljudi. Roger sve više mrzi hubote, a kad postane ljubomoran na Rika, više nije u stanju da kontroliše svoju preku narav. Posle Rogerovog nasilnog ispada, Tereza ga napušta i sa sobom odvodi Rika i sina Kevina. Ogorčeni Roger pristupa udruženju “Pravi ljudi”, koje se zalaže za uništenje svih hubota. Tu upoznaje plavokosu policajku Beu, koja nije ono što se čini i čija prava motivacija još dugo ostaje tajna i za gledaoce.
Visoka produkcija, odlična gluma cele postave, niz realističnih likova i uzbudljiva priča sa nizom obrta čine ovu seriju jednom od najkvalitetnijih naučnofantastičnih serijala koje smo imali prilike da vidimo u poslednjih nekoliko godina.
Izvori fotografija: scifiportal.eu, pimplemousse.com, lyricis.fr, joehubris.com
Prethodne tekstove iz serijala “Serija četvrtkom” pročitajte ovde.
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
em
