Režiser, glumac i kompozitor Čarli Čaplin (Charlie Chaplin) jedna je od najvećih legendi svetskog filma, čiji sjaj ni danas ne bledi. Jedan biograf je opisao njegov život kao “najdramatičniju priču ikada ispričanu o usponu od trnja do zvezda”. Imao je teško detinjstvo u siromaštvu, i mada je postao slavan i bogat, celokupno delo posvetio je prikazivanju života najnižih slojeva društva, stvorivši besmrtni lik Skitnice (The Tramp).
Čarli Čaplin u ulozi Skitnice
Čarls Čaplin (Charles Spencer Chaplin) rođen je 16. aprila 1889. godine u Londonu. Njegova majka Hana (Hannah) i otac Čarls (Charles), bili su zabavljači u varijeteu, oboje poreklom iz radničkih porodica. Čarli je imao starijeg polubrata Sidnija (Sydney), Haninog vanbračnog sina. Rodelji su mu se rastali pre nego što je on navršio tri godine, zbog Hanine vanbračne veze sa jednim zabavljačem, koji je godinu dana kasnije postao otac Haninog trećeg sina. Čarli je mlađeg polubrata upoznao tek 30 godina kasnije.
Hana Čaplin imala je iza sebe propalu karijeru zabavljačice i mučila se da izdržava svoja preostala dva sina. Kad je Čarliju bilo sedam godina, odvojili su ga od majke i poslali u jedan od “radnih domova” za siromašne. Dve godine kasnije, majka mu je doživela nervni slom i smeštena je u duševnu bolnicu. Dečaci su nakratko živeli sa ocem, teškim alkoholičarem, koji je umro dve godine kasnije od ciroze jetre. Dečaci su ponovo prešli kod majke, ali se njena mentalna bolest vratila i ponovo je smeštena u bolnicu. Sidni je kasnije otišao u mornaricu, pa je Čarli bio prepušten sam sebi.
Mladi Čaplin 1910. godine
Prvi put se pojavio na sceni sa samo pet godina. Majka mu je jedne večeri pevala pred grupom vojnika, ali joj je zbog problema sa laringitisom popuštao glas. Stvar je spasao mali Čarli, koji je, pošto su ga izgurali na scenu, otpevao nekoliko pesama i pokupio novčiće koji mu je bacila zadovoljna publika.
Kao osmogodišnjak je već nastupao u varijeteu kao igrač, pevač i komičar, a sa 12 godina dobio je prvu ulogu u pozorišnoj predstavi. Od 1910. do 1912. bio je sa pozorišnom trupom na turneji po Americi, gde ga je zapazio slavni američki režiser slepstik komedija, Mek Senet (Mack Sennett). Senet je angažovao Čaplina za studio Keystone Film Company i dao mu prvu filmsku ulogu u komediji “Making a Living”. Čaplin je ubrzo postao zvezda studija, i počeo i da režira.
U ulozi Skitnice u filmu "Svetlosti velegrada"
Lik Skitnice – simpatične i dobrodušne lutalice sa manirima džentlmena, koji je u nekim zemljama, uključujući i Jugoslaviju, bio poznat kao Šarlo (Charlot) – Čaplin je stvorio za film “Mabel’s Strange Predicament” (1914). Odlučio je da za se ulogu obuče kontradiktorno: vrećaste pantalone, uski kaput, mali šešir, prevelike cipele, a male brkove je dodao pošto je lik u filmu trebalo da izgleda starije. “Istog trenutka kada sam se obukao, odeća i šminka su učinili da osetim kakva je on osoba. Već sam ga poznavao, a rodio se trenutka kad sam izašao na scenu”, naveo je Čaplin u autobiografiji.
Čaplin je 1916. potpisao ugovor sa filmskom kompanijom Mutual Film Corporation koji mu je omogućio potpunu umetničku kontrolu. Dve godine kasnije imao je sopstveni studio, a 1919. sa kolegama je osnovao kompaniju United Artists, koja mu je omogućila da radi slobodno od uticaja velikih holivudskih studija.
Njegovi filmovi više nisu bili obične komedije, već su imali elemente drame, i predstavljali su tople ljudske priče o malom čoveku koji pokušava da se izbori sa siromaštvom, nepravdom i nemilosrdnim predstavnicima vlasti.
Skitnica kao fabrički radnik u filmu "Moderna vremena"
Među Čaplinovim klasicima su “Mališan” (The Kid, 1921), “Zlatna groznica” (The Gold Rush, 1925), “Cirkus” (Circus, 1928), “Svetlosti velegrada” (City Lights, 1931) i “Moderna vremena” (Modern Times, 1936). Nastavio je da snima neme filmove i u eri zvučnog filma, smatrajući film prvenstveno umetnošću pantomime.
Njegov prvi zvučni film bio je “Veliki diktator” (The Great Dictator) iz 1940. godine, satirično delo kojim se suprotstavio nacizmu i fašizmu. Pojavio se u obe glavne uloge, diktatora koji je predstavljao očiglednu parodiju Adolfa Hitlera (Adolf Hitler), i njegovog dvojnika, jevrejskog berberina koji podseća na lik Skitnice. U poslednjim minutima filma, Čaplin gledalištu šalje poruku protiv rasizma, a za slobodu i bratstvo među ljudima.
Čaplin ismeva Hitlera u filmu "Veliki diktator"
Čaplinov privatni život bio je vrlo buran: imao je niz ljubavnih veza sa holivudskim zvezdama, uključujući dugu vezu sa Polet Godar (Paulette Godard) i katastrofalne brakove sa vrlo mladim starletama Mildred Haris (Mildred Harris) i Litom Grej (Lita Grey), koja mu je rodila dva sina. Sa 54 godine, oženio se osamnaestogodišnjom Unom O’Nil (Oona O’Neill), ćerkom slavnog pisca Judžina O’Nila (Eugene O’Neill), sa kojom je dobio osmoro dece i proveo ostatak života.
Tokom Drugog svetskog rata, Čaplin se zalagao da SAD upute pomoć sovjetskoj vojsci u borbi protiv Nemačke na Istočnom frontu. Tokom ere makartizma, bio je osumnjičen za komunizam i optužen za “antiameričke aktivnosti”. Kada je FBI 1952. pokušao da mu ukine dozvolu boravka u SAD, Čaplin, koji se tada nalazio u poseti Londonu, odlučio je da se više ne vraća u Ameriku. Nastanio se u Veveu u Švajcarskoj, gde je živeo do smrti, 1977. godine.
Čaplin i Mahatma Gandi 1931. godine
Nepravda Američke filmske akademije prema ovom velikanu donekle je ispravljena 1972. kad mu je dodeljen počasni Oskar za životno delo, zbog čega se prvi i jedini put vratio u SAD. Engleska kraljica Elizabeta II dodelila mu je 1975. titulu viteza, a njegova statua nalazi se danas na Lester Skveru u Londonu. Važnije od svega toga je to što njegovi filmovi i danas, posle mnogo decenija, umeju da zasmeju i dirnu publiku.
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
