Kad kažemo Holivud, pomislimo na grad glamura i lepih ljudi. Od filmskih zvezda očekujemo da budu vitke i lepe i da ne izgledaju kao prosečna osoba koju srećemo na pijaci ili u autobusu. Ali, insistiranje na lepoti dovodi do toga da filmovi prikazuju stvarnost na krajnje nerealističan način. Da li zaista želimo da gledamo film u kome svako izgleda kao maneken za donje rublje, uključujući i likove koji bi u samoj priči trebalo da izgledaju obično ili ne previše atraktivno? Naravno, uvek je bilo glumaca, a ređe i glumica, koji nisu odgovarali konvencionalnim standardima lepote svog vremena, ali su oni obično igrali male i sporedne uloge. Muškim filmskim zvezdama se nesavršen izgled još i oprašta, ali zato glumice koje ne izgledaju kao Nikol Kidman (Nicole Kidman) ili Anđelina Džoli (Angelina Jolie) retko kad postaju slavne i dobijaju priliku da igraju glavne uloge.
Utoliko je veći podvig Keti Bejts (Kathy Bates), koja je verovatno bliža izgledu prosečne žene od većine holivudskih zvezda, ali je uspela da dobije Oskara za glavnu žensku ulogu i da izgradi uspešnu karijeru igrajući uloge žena koje se ne uklapaju u holivudski šablon.
Rođena je 28. juna 1948. u Memfisu, u američkoj državi Tenesi. Najpre je želela da studira englesku književnost, ali se zatim odlučila za pozorišnu umetnost. Preselila se u Njujork, gde se izdržavala nizom različitih poslova, od kasirke do kelnerice, dok nije dobila prvu manju ulogu na filmu. Sredinom sedamdesetih je izgradila karijeru pozorišne glumice na scenama van Brodveja, a 1980. je po prvi put nastupila na Brodveju. Ipak, na filmu je uspevala da dobije samo manje uloge, a često su joj govorili da nije dovoljno lepa. Tri uloge za koje je dobila najviše priznanja bile su glavne uloge u pozorišnim komadima “Laku noć, majko” (’night, Mother), “Zločini srca” (Crimes of the Heart) i “Frenki i Džoni” (Frankie and Johnny), u kojem je uloga Frenki pisana baš za nju. Međutim, kada su na osnovu ovih drama snimani filmovi, nije uspela da dobije nijednu od tih uloga. Umesto toga, uloge su igrale konvencionalno atraktivne glumice Sisi Spejsek (Sissy Spacek), Dajen Kiton (Diane Keaton) i Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer).
Prekretnica u njenoj karijeri bio je film “Mizeri” (Misery) po istoimenom romanu Stivena Kinga (Stephen King), u kome je odigrala Eni Vilks (Annie Wilkes), usamljenu i poremećenu ženu koja kidnapuje svog omiljenog pisca, drži ga u zatočeništvu i muči kako bi ga naterala da nastavi da piše ljubavne romane o Mizeri, junakinji za koju je opsesivno vezana. Ova uloga proslavila je Keti Bejts i donela joj niz nagrada, uključujući i Oskara za glavnu žensku ulogu. “Oskar je sve promenio. Doneo je bolje uloge, rad sa boljim saradnicima, bolje projekte, veću medijsku pažnju, manje privatnosti”, ukratko je opisala promene koje su nastale u njenom životu.
Nove uspehe je postigla igrajući glavne uloge u dramediji “Vreli dani u Alabami” (Fried Green Potatoes) i u još jednoj drami/misteriji po romanu Stivena Kinga “Dolores Klejborn” (Dolores Claiborne), u kojoj je igrala moralno ambivalentnu junakinju Dolores. Mada veoma različite, ovo su sve bile uloge običnih žena iz naroda, koje Keti Bejts često igra, ali je dokazala da može da igra i detektiva, kao u trileru “Diabolique”, ili političkog savetnika, kao u političkoj satiri “Predsedničke boje” (Primary Colors). Imala je istaknutu ulogu i u megahitu “Titanik” (Titanic), u kome je igrala istorijsku ličnost, aktivistkinju i filantropa Moli Braun (Molly Brown). Nominovana je za Oskara još dva puta, oba puta za sporedne uloge, u pomenutim “Predsedničkim bojama” i u komediji “Sve o Šmitu” (About Schmidt), u kome joj je partner bio Džek Nikolson (Jack Nicholson). Prošle godine mogli smo da je vidimo u ulozi američke književnice Gertrude Stajn u filmu “Ponoć u Parizu” (Midnight in Paris) Vudija Alena (Woody Allen).
Na televiziji je takođe odigrala niz zapaženih uloga – kako u dramama, tako i u komedijama. Pamtimo je, između ostalog, kao otresitu Betinu (Bettina) iz serije “Šest stopa pod zemljom” (Six Feet Under) i tvrdoglavu šeficu Džo Benet (Jo Bennett) u sitkomu “Ofis” (The Office). Čak deset puta je nominovana za Emi za glumu, a 2012. godine je ovu nagradu i dobila za gostovanje u humorističkoj seriji “Dva i po muškarca” (Two and a Half Men). Stala je i iza kamere i režirala epizode serija “Odeljenje za ubistva” (Homicide: Life on the Street), “Njujorški plavci” (NYPD Blue), “Oz”, “Šest stopa pod zemljom” i “Evervud” (Everwood), a ima i jednu nominaciju za Emi za režiju, za TV film “Deš i Lili” (Dash and Lilly).
Godinama se borila sa teškom bolešću, ne rekavši nikome ništa o tome dok je nije savladala. Tek je nedavno otkrila da joj je 2003. postavljena dijagnoza raka jajnih ćelija, ali da je to odlučila da zadrži za sebe i nastavi da glumi. Rak se najzad povukao, dok joj je prošle godine pronađen rak dojke, zbog čega su joj odstranjene obe dojke. Oporavila se i nije dopustila da je bolest spreči u radu. Uskoro ćemo je gledati u novoj, trećoj sezoni serije “Američka horor priča” (American Horror Story).
Izvor fotografija: celebsview.info, toutlecine.com, ahsbrazil.com, wodumedia.com, poptower.com, hollywoodoutbreak.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.