Sa 54 godine, Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer) je i dalje jedna od najlepših, ali i najboljih glumica Holivuda.
Rođena je u Santa Ani, Kalifornija, 29. aprila 1958. Otac joj je danskog, nemačkog i irskog porekla, a majka švajcarskog i švedskog. Ima starijeg brata i dve mlađe sestre, od kojih je jedna, Didi (Dedee), takođe glumica. U srednjoj školi je bila veoma nesigurna u svoj izgled, pošto su je deca zadirkivala zbog navodno velikih usta i pačjeg hoda. Postala je agresivna i problematična tinejdžerka, koja je uzimala droge i slupala svoj prvi automobil.
Posle škole, radila je kao kao kasirka, pohađala koledž i išla na za stenografa, da bi se najzad odlučila za glumački poziv. Na nagovor svog frizera, prijavila se za takmičenje za Mis Orindž okruga, na kojem je pobedila, a zatim je završila kao šesta na takmičenju za Mis Kalifornije. Ovo joj je bila odskočna daska za holivudsku karijeru.
U početku je dobijala uloge praznoglavih lutkica u B-filmovima, a za to vreme je uzimala časove glume. I dalje je bila veoma nesigurna, a njenu ranjivost iskoristili su pripadnici jednog kvazi-religioznog kulta koji su je ubedili da im pristupi. Stvari su krenule bolje kad je upoznala glumca Pitera Hortona (Peter Horton), koji joj je pomogao da izađe iz kulta. Mišel i Piter su se venčali 1981. Na medenom mesecu je saznala da je dobila ulogu u nastavku filmskog hita “Briljantin” (Grease) iz 1982. Film je propao kod publike i kritike, i mada je sama Mišel dobila pozitivne ocene, otežao joj je pokušaje da dobije ozbiljne uloge.
Prva značajna dramska uloga bila joj je u kultnom filmu Brajana de Palme (Brian de Palma) “Lice sa ožiljkom” (Scarface, 1984). Usledile su glavne uloge u srednjovekovnoj romansi “Žena soko” (Ladyhawke, 1985) i komedijama “U noći” (Into the Night) i “Slatka sloboda” (Sweet Liberty). Prekretnicu je ipak predstavljao veliki hit “Veštice iz Istvika” (The Witches of Eastwick).
Ovo je bio početak perioda velikog uspeha kod kritike i publike, tokom kojeg je Mišel nanizala tri nominacije za Oskara, nagradu britanske filmske akademije BAFTA, Srebrnog medveda na festivalu u Berlinu, i čak šest uzastopnih nominacija za Zlatni globus, od kojih je jedan osvojila. Prvu od ovih nomacija dobila je 1988. za ulogu žene gangstera u komediji “Udata za mafiju” (Married to the Mob). Usledile su “Opasne veze” (Dangerous Liaisons), za koji je dobila svoju prvu nominaciju za Oskara. Ulogom džez pevačice u romantičnoj drami “Fantastična braća Bejker” (The Fabulous Baker Boys) osvojila je Zlatni globus i muška srca, a kritičari su je poredili sa Ritom Hejvort (Rita Hayworth) i Merilin Monro (Marilyn Monroe). Te godine smatrali su je favoritom za osvajanje Oskara, ali je on ipak otišao u ruke Džesike Tendi (Jessica Tandy).
Veliku popularnost stekla je nezaboravnom interpretacijom Žene mačke (Catwoman) u “Povratku Betmena” (Batman Returns, 1992). Pokazala je glumački raspon u filmovima “Ruska kuća” (Russia House), “Frenki i Džoni” (Frankie and Johnny) i “Polje ljubavi” (Love Field) u kome je bila skoro neprepoznatljiva kao južnjačka domaćica iz šezdesetih, i za koji je ponovo nominovana za Oskara. Konačno joj se ostvarila želja da glumi u filmu Martina Skorsezea (Martin Scorsess) kada je u filmu “Doba nevinosti” (The Age of Innocence, 1993) igrala ženu iz njujorškog visokog društva s kraja XIX veka, koja zbog društvenih konvencija ne može da bude sa čovekom koga voli. Skorseze je izjavio da je ona u stanju da izrazom očiju i lica prikaže unutrašnji konflikt bolje nego iko. “Umem dobro da skrivam osećanja. Možda zato dobijam ovakve uloge”, kaže Mišel.
U međuvremenu, brak sa Hortonom raspao se 1988, a zvaničan razvod je usledio 1990. Mišel je zatim tri godine bila u vezi sa glumcem Fišerom Stivensom (Fisher Stevens). Odlučila je da postane majka, ali pošto je počela da misli da se nikad neće ponovo udati, pokrenula je postupak usvajanja deteta. Ljubav joj se desila kad to nije očekivala: januara 1993. pristala je na sastanak naslepo, na kome je upoznala televizijskog scenaristu i producenta Dejvida E. Kelija (David E. Kelley). Iz stidljivosti je sastanak pretvorila u izlazak sa grupom prijatelja, na kome njih dvoje jedva da su progovorili reč, ali ju je Keli pozvao i sledeće nedelje izveo u bioskop da gledaju Kopolin (Francis Ford Coppola) film “Drakula” (Bram Stoker’s Dracula). Marta 1993. usvojila je novorođenu devojčicu Klaudiju Rouz (Claudia Rose), a Keli ju je podržao u ovoj odluci. Venčali su se novembra iste godine, a u avgustu 1994. Mišel je rodila sina Džona (John).
Posle decenije u kojoj je bila jedna od najvećih zvezda Holivuda, 2003. se povukla iz sveta filma da bi se posvetila porodici. Vratila se četiri godine kasnije ulogama u filmovima “Zvezdana prašina” (Stardust) i “Lak za kosu” (Hairspray). Uskoro ćemo je videti u novom filmu Tima Bartona (Tim Burton), “Mračne senke” (Dark Shadows).
Mišel nikad nije bila među zvezdama koje privlače pažnju javnosti skandalima ili obnaženim slikama. Čuva svoju privatnost, a u javnosti voli da se pojavljuje u farmerkama i majicama. Porodicu smatra najvažnijim delom života, pa decu vodi na snimanje i završava posao ranije kako bi im spremila ručak. Pošto je imala sestričinu koja se deset godina borila protiv leukemije, a sama je posle mnogo godina uspela da ostavi duvan, podržava Američko udruženje za borbu protiv raka. Dokazala je da žena u Holivudu može da postigne uspeh bez kompromisa i da može i pored lepote da bude priznata kao velika glumica.
Izvor treće fotografije: pfeiffertheface.com
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.