Hot topics

Brze ideje kako da unaprediš svoj zimski stajling

#beautyresolutions: ClearLift & NIR savršena Derma Viva kombinacija za najbolju godinu za tebe i tvoju kožu!

#beautyresolutions: Top 3 beauty proizvoda za blistavu kožu u prazničnoj sezoni – ali i nakon nje!

Savršena vina za savršen ulazak u 2020!

#beautygoals za 2020: Hidrirana i negovana koža i kako je najzad učiniti takvom

Poklon ispod jelke kom će se obradovati svaki pravi #fashionista

8 znakova da te tvoja maca voli + kako da joj uzvratiš

Biljana Tipsarević otkriva koje su boje ove jeseni

#HairHacks: Glam frizura (savršena za sezonu žurki!) za koju su ti potrebne samo dve stvari

#StylishThrowback: Trendovi iz ’90. koje treba da uvrstiš u svoj garderober ove zime

1/2

Veliki deo stresa pravimo sami sebi, nastojeći da kontrolišemo stvari koje nisu pod našim uticajem. Jedan od većih savremenih problema – stres – povezan je sa još jednim – kontrolom. Podstaknuti smo da radimo na sebi, upravljamo svojim mislima, emocijama, ponašanjem, svojim vremenom i svojim životom, gradimo strukture i oslanjamo se na rutinu, kako bismo imali osećaj stabilnosti i bezbednosti, osećaj da kontrolišemo sebe i svoj život. Dovoljan je jedan neočekivan događaj, nešto što nam poremeti rutinu i dnevni raspored, pa da shvatimo da možemo samo da se prilagođavamo u hodu i da je kontrola privid. Iako to znamo, ipak nastojimo da održimo taj privid. I tako se vrtimo u krug – pokušavamo da kontrolišemo, ne uspevamo, pretvaramo se da imamo kontrolu, stresiramo se i frustriramo dvostruko. Duhovni učitelji savetuju da pokušmo da otpustimo težnju za promenom nepromenljivog, da više radimo na prihvatanju i da bolje razlikujemo ono što možemo da učinimo, od onog na šta nemamo nikakav uticaj.

Naša potreba za kontrolom nastaje iz straha – uglavnom svi zaziremo od novog i neisprobanog, pa je dobro da razmislite prvo o tome kakvu štetu vam pričinjava nepreduzimanje ničega i povlačenje u poslovnom, finansijskom i emotivnom smislu. Mi ne znamo kakvi će biti ishodi i to nas plaši i kontrola tada postaje destrukitvna, a mi se osećamo anksiozno. Kroz ova tri koraka možete preventivno delovati, razotkriti svoje strahove i osmisliti delovanje.

Odredite šta vas najviše plaši

Zamislite najgori scenario i ishod koga se najviše plašite – razradite to do detalja i zapišite na papir. Napravite takav scenario za narednih šest meseci, za godinu i tri godine vašeg života. Zatim se zapitajte da li je bolje da ostanete na onome na čemu ste, ili da smognete snagu i hrabrost da nešto učinite.

Editors choice