Imam tu neobičnu naviku (a možda i ne, možda to zapravo svi rade samo ne prijavljuju), još od studentskih dana da pravim listu ljudi koje bih volela da upoznam. Kako su odmicale godine studija ta lista se u dobroj meri popunila imenima poznatih umetnika, što je nekako i logično kada učite o njima u onoj meri u kojoj sam ja, i sad kad pogledam taj spisak, vidim da je to jedna ozbiljno probrana ekipa.
Još uvek ponekad razmišljam kako li bi to bilo genijalno kad bi se svi našli u jednoj prostoriji. Genijalno je baš dobra reč jer zapravo svi oni to jesu bili… genijalci. Međutim, pored toga što je sjajna, moja lista ima i jednu priličnu manu, a to je što su šanse da upoznam dobrih 80% odatle male takoreći nikakve budući da pripadaju nekim prošlim prozujalim proletelim vremenima. Zato naravno da kompulsivno čitanje knjiga, gledanje filmova i serija o njihovim životima spada u apsolutni must, i kompenzuje upoznavanje koje se neće desiti u stvarnom životu.
E sad, kada je neko takav ljubitelj serija, kao što je to moja malenkost, izbor neretko padne na njih, samo ako ima mogućnosti jer nije baš preterano često da se život nekog od genijalnih ljudi prošlosti obradi na ovaj način, i zato ne treba da vam dodatno objašnjavam zašto se nova sezona serije „Genije“ -“Genije: Pikaso“ nalazi na mojoj „jedvačekamnemogudadočekam“ listi.
Nema tu mnogo filozofije. Pikaso (znam, znam možda je očekivan izbor da bih želela koju reč sa njim da prozborim, nek’ sam kliše, guilty as charged, tako je), njegov život, njegovo stvaralaštvo, pa još u seriji. Plus i Antonio Banderas. Wow.
Jer uprkos ličnim afinitetima, i činjenici da razumem da neko nešto možda ne voli, i bez želje da ubeđujem u njegovu genijalnost (ali možemo da popričamo na tu temu) nepobitno je da je svega nekoliko umetnika bilo toliko plodno kao Pablo Pikaso, a još manji broj uspeo da napravi takvu revoluciju u umetnosti, i u toj meri pomeri granice likovnog izraza, i da ostavi traga i uticaja na mnoge naredne generacije. A to je zaslužilo da bude ovekovečeno i više puta ako treba, i serijom, razume se. Jer njegovu strastvenu prirodu i neobuzdanu kreativnost je nemoguće spakovati u bilo šta kraće.
Kako je sve to bilo u neraskidivoj vezi s njegovim privatnim životom, punim burnih brakova, brojnih ljubavnih afera i neprestanim promenama emotivnih i političkih naklonosti, sasvim je sigurno da je ovo jedno od onih ostvarenja koje edukuju i oduševljavaju istovremeno.
Ima tu svega, najlepših ateljea i pigmenata boja, najpoznatijih radova, velikih emocija, malih laži, đavolskih ljubomora, vrhunske umetnosti… Serija „Genije: Pikaso“ je uspela da dočara ne samo strastvene emotivne odnose, svađe i rasprave između recimo Žene koje plače (Dora Maar) i Françoise Gilot, već i ostale strastvene odnose kao na primer specifičan odnos koji je imao sa Matisom, koji je išao od iskrenog prijateljstva i razumevanja do ultimativnog rivalstva. Ali za Pikasa je to jedino moglo tako. Neko ko je strastveno verovao u umetnost, morao je sa istom strašću raditi i sve drugo.
