Svako ima različit cirkadijalni ritam – nekome nalaže ustajanje rano ujutru, nekome leganje kasno uveče, a neko jednostavno ne može da legne ranije ni po koju cenu, pa mu se noći svode na četiri sata sna. A imate i one koji najbolje funkcionišu tako što zapravo žive onaj zdrav život o kome svi stalno pričamo, pa tako recimo legnu kao ljudi u 11 sati uveče i ustanu rano.
To je možda odgovor na pitanje “Kako postoje ljudi koji nam se uporno obraćaju pre prve kafe i zašto su uvek nasmejani?”. Jednostavno, oni su u jutarnjim časovima u svom elementu i osećaju se odmorno, čilo i veselo kao poput spavalice koja otvori oči subotom u podne.
Ako preferirate spavanje do podne, pogledajte šta sve propuštate, pa možda promenite mišljenje.
Ranoranioci su srećniji
Bilo da je u pitanju veća izloženost dnevnoj svetlosti, generalni osećaj optimizma koji nosi jutro ili osećaj da imate više od dana pred sobom, tek naučno je dokazano da je buđenje rano ujutru čvrsto povezano sa osećajem optimizma, i kod starijih i kod mlađih ljudi.
Imaju bolje ocene
Što je i logično s obzirom na to da su im umovi svežiji, odmorniji i spremniji na rad. Ljudi koji ustaju ranije uglavnom i ležu u krevet ranije, na taj način odmaraju mozak na pravilan način, jer ne preskaču nijednu fazu sna.
