Ma koliko to bilo čudno i neprirodno, ili opet normalno i prirodno, pravilo odvajkada je da srećne ljubavne priče kratko budu aktuelne. Nekako je u ljudskoj srži urezana ta potreba da pamte patnju, zlu sreću i gubitak.
Setimo se Romea i Julije, njihove stravično posebne ljubavi, ljubavi koja ih je odvela do nepotrebne smrti. Ok, slažem se da je to malo “hardkor”, ne kapiram sebe kao ljubavnog samoubicu, ili možda ubicu, ali avaj. Neko jeste, i neko će!
Ljubavna priča koja mi je skoro skrenula pažnju je na jedan pravi način, moderno, ludo i magično naslikana u španskom filmu “Tri metra iznad neba” (“Tres metros sobre el cielo”), a opet u sebi zadržala notu staromodnog, tragičnog i prevaziđenog kulta Romea i Julije. Zadržala dušu (ne)moguće ljubavi.
Dakle, predstavljam vam deo ljubavnog kulta XXI veka…
Film se pojavio 3. decembra 2010. godine. Inspisan je istoimenom knjigom italijanskog pisca Federika Moće (Federico Moccia) koja je bila bestseler. Postoji i italijanska verzija filma, ali ja ću pisati o Špancima, ipak su oni “moji”.
Glavni glumci su Mario Kasas (Mario Casas), kog smo imali priliku da gledamo u seriji “Pakov svet“ (“Los hombres de Paco“), i Marija Valverde (María Valverde).
“Tri metra iznad neba“ je romantična komedija i realistična drama dvoje mladih kojima se život kompletno i uzbudljivo menja nakon prvog susreta. Dvoje mladih od oko 17 godina, pripadnici različitih svetova u jednom istom gradu pronalaze ljubav i patnju, zajedno i odvojeno. Ona – Babi – je devojka iz bogate porodice, mamina i tatina princeza, dobra učenica, nežna i nevina. On – Ugo, iliti Aće (Hache), po španskom slovu H od Hugo, za više informacija obratite se autorki, školovanoj jezičari – dakle Ugo, harizmatičan, neodgovoran, gnevna žrtva loše porodične situacije, ovisnik rizika i ilegalnih moto trka. Njih dvoje su crno-beli svet koji se ujedinio u pravoj, prvoj, istinskoj ljubavi. Želeći da koračaju tri metra iznad neba, bore se protiv niza okolnosti, koje im konstantno odmažu.
Činjenice
- Snimanje je počelo 10. maja 2010. godine i trajalo osam nedelja.
- Ovaj film je projekat španske produkcije koji je prvog vikenda najviše zaradio, čak €2,099,601, a pogledalo ga je 323,515 gledalaca. Posle tri nedelje prikazivanja, ovaj film je pogledalo preko 1,000,000 gledalaca i time je postao najgledaniji španski film u Španiji 2010. godine, pobedivši tako “Julijine oči” (“Los ojos de Julia”) i “Ma, neka crknu ružni” (“Que se mueran los feos”). Posle godinu dana film je zaradio €8,464,994,a pogledalo ga je 1,331,895 gledalaca. Trenutna zarada je €9,737,809 i time ovaj film polako hrli ka cifri od €10,000,000 čiste zarade.
- Na dodelama u Melilji (Semana del Cine de Melilla) film je osvojio Nagradu publike kao najbolji španski film. Mario Kasas i Andrea Duro su dobili nagrade Kapital (Premios Kapital). On za najboljeg glumca u 2011 ,a ona za najbolju mladu glumicu u 2011.
Ok, dovoljno sam vam rekla o filmu iz ugla očiju javnosti. Sada ću vam reći šta je mojim očima i ušima toliko specijalno u ovom filmu. Ostanite sa mnom!
Odgledala sam ga i imala osećaj “zavezanih ruku“, knedlu u grlu, iako mrzim ljubavna proseravanja. Osetila sam takvu bliskost, modernu bajku, prepoznala sam se. Odmah sam ustala i našla svu moguću muziku iz filma, jer su sve tako sjajno uklopili u priču, dirnuli su i slovama i notama i slikama. Čista desetka!
Izdvojiću vam ključne scene iz filma i prevesti neke delove jer, eto, pukom slučajnošću studiram španski.
- Trenutak kada se prvi put vide
On je totalno urban macan na svojoj mašini od Boga pitaj koliko kubika, a nju vozač u limuzini prevozi do škole. “I iznenada se desi… nešto neočekivano. I tada znaš da će se stvari promeniti“, pomisli on onako na motoru i uzviknu joj “Ružna!“ (uz seljački zvižduk). Ona se okrenu onako, šta koji k…., i pogleda ga onako zgodnog u onoj kožnoj jakni, a on nastavi: “Da, ti!“, dodirnu joj ruku koja viri iz limuzine i potvrdi: “Ružna!“, na šta mu ona klasično damski pokaza srednji prst.
“Od tada, ništa više neće biti isto“ za Babi i Uga.
- Prvi poljubac
Došla je u klub u divnoj beloj haljini, popila jedno piće i počela da igra uz ovu pesmu.
Prišao joj je, opet rekao: “Ružna!“ i poljubio je. Klasičan mačo potez. Mario, ne bih se bunila!
- Njihov prvi izlazak – njeno prvo bežanje iz škole
Odlaze motorom na plažu. On je ispoštuje kao pravi džentlmen, jer je još uvek nevina i nesigurna. Pokazuje mu sliku svojih snova baš na toj plaži.
- Njihov/njen prvi put
Sa povezom na očima je vodi u kuću njenih snova, slede golišave scene, nakon kojih se zaljubljeno svađaju “Ko je srećniji?“, on pobeđuje jer se oseća “Tri metra iznad neba“. Sad, u kom smislu se oseća, nije rekao! O, Milice, ne kvari scenu svojim ljubomorisanjem! Mario Kasas se ne znoji. On je savršenstvo!
- Prva izjava ljubavi
Nakon prve svađe napisao je na mostu ispod kojeg ona svaki dan prolazi da putu do škole: “Ti i ja, tri metra iznad neba.“
- Prvi ples na njenom 18. rođendanu
… uz pesmu “ Forever Young“ Alphaville-a.
Paralelno njihovom plesu, i kao kontrast samoj pesmi “Forever Young“, idu scene kada njena najbolja drugarica i njegov najbolji drug padaju u trci motora. Mladić gine, i nasuprot smrti ostaje zauvek mlad na nekom drugom svetu.
Ali, šta se dešava sa onima koji ostaju živi? U njima nastaje haos i konfuzija. Ugo ne može da oprosti sebi, Babi ne može Ugu, njena drugarica nestaje… I? Ne mogu više da vam pišem, psovaće me režiser filma, i previše sam rekla iz svog ugla.
I, iako će uskoro doći zima, neke ljubavi ne umiru. Romeo i Julija žive već vekovima, Babi i Aće su se pogubili u konfuziji nesreće, ali sledi drugi deo filma “Želim te“ (“Tengo ganas de ti“) gde ljubav dobija novo ruho. A kao dokaz da ljubav nema granice ni izvan filma pokazuje činjenica da su se Mario i Marija zaljubili snimajući film i zajedno su!
Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).
