Hot topics

Šta je to što se ovog leta mora naći na tvojoj #SummerBucket Listi!

Sunce, morska so, dehidrirana koža: Najbolji saveti za letnju negu

Najlepše frizure za posebne prilike koje možeš da napraviš – sama!

O kompromisima iliti kada je OK da prestanemo da ih pravimo

#HairHacks: Kako da neguješ kosu tokom leta + ideja za trendi frizuru za svaki dan

Sve što treba da znaš o detoksikaciji + primer detoks dijete koja zaista radi!

Sa liste neostvarenih odluka: Kako da najzad počneš da se hraniš zdravije?

12 stvari koje se nalaze na svačijoj #wish listi

Održivost kao budućnost mode iliti zašto treba da daš prednost klasici

5 glavnih trendova koje ćemo voleti ovog leta (ali i mnogo duže!)

1/2

Prisustvo u sadašnjem trenutku predstavlja svest o svemu što se tog trenutka događa unutar nas – naših emocija, misli, kao i telesnih senzacija, zajedno sa svešću o tome šta se dešava oko nas. To je sposobnost prihvatanja svih tih informacija i događanja na miran i opušten način, kroz prisustvo i posmatranje, bez prosuđivanja da li je ono što se dešava dobro ili loše.

Vežbanje boravka u sadašnjem trenutku, usredsređivnje i usmeravanje svesnosti, ublažava simptome depresije, delotvorna je kod anksioznosti, kao i kod bolesti zavisnosti i hroničnih bolesti organizma.

Terapeti koji se bave nekim oblikom terapije zasnovanom na boravku u “sada i ovde”, odnosno, usmeravanju svesnosti, ističu da je suština u prihvatanju sadašnjeg trenutka, bez prosuđivanja. Oni uče klijente da svoje misli ne uzimaju suviše ozbiljno i da ih posmatraju kao misli koje dolaze i prolaze – one nisu istinite. Nešto nam intezivno obuzima misli – ali to su samo naše misli, to nije ultimativna istina o predmetu ili pitanju koje nas zaokuplja. Osećanja koja doživljavamo kao negativna, samo su trenutno iskustvo, a ne nešto od čega treba bežati i čega se treba bojati, a telesne senzacije su samo impulsi koji prate osećanja. Kad na ovaj način posmatramo telesnu i duševnu bol, postaje nam jasno kako je moguće podnositi bol u ekstremnim situacijama, ili kako fakiri mogu da leže na ekserima, hodaju po užarenom uglljevlju…

U boravku u sadašnjem trenutku ne izbegavamo negativne emocije – u suštini , ne negiramo i ne odbacujemo ništa, već sve prihvatamo. Svako stanje i osećanje priznajemo i uvažavamo, ali se sa njim ne poistovećujemo. Ne donosimo nikakve zaključke i sudove, samo posmatramo i svedočimo.

Kada se suočavamo sa depresijom i anskioznošću, na primer, umesto da tražimo izlaz iz tog stanja, da pokušavamo da lekovima otupimo svoja osećanja, da se udaljimo od njih, treba da naučimo da menjamo odnos prema emocijama – ako tugu i strah ne smatramo nepoželjnim, negativnim osećanjima koja treba izbegavati i od kojih treba bežati, već ih prihvatamo, onda oduzimamo moć tim osećanjima da nas gurnu dublje u depresiju, da nas preplave i preuzmu i postanu jedino što osećamo. Kad suzimo svoj svet na bol, onda je bol naša jedina istina i ne vidimo i ne osećamo ništa drugo. Ali kad je bol samo jedna prolazna emocija, sa pratećim mislima i telesnim senzacijama, onda ostajemo otvoreni i za druga osećanja, misli i senzacije.

Osim što usredsređivanje svesnosti, vežbanje boravka u sadašnjem trenutku, pomaže onima koji pate, veoma je korisno i za svakodnevni život i za obične, dnevne izazove sa kojima se svi suočavamo na poslu, u međuljudskim, partnerskim i roditeljskim odnosima – pomaže nam da se u svakom trenutku nam pomaže osećamo ispunjenije i sadržajnije.

Editors choice