Hot topics

Jutarnji rituali kod kuće koje ćeš želeti da zadržiš i kada pandemija prođe

Zablude o problematičnoj koži u koje treba da prestaneš da veruješ + kako se zaista neguje ovaj tip kože

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Prisustvo u sadašnjem trenutku predstavlja svest o svemu što se tog trenutka događa unutar nas – naših emocija, misli, kao i telesnih senzacija, zajedno sa svešću o tome šta se dešava oko nas. To je sposobnost prihvatanja svih tih informacija i događanja na miran i opušten način, kroz prisustvo i posmatranje, bez prosuđivanja da li je ono što se dešava dobro ili loše.

Vežbanje boravka u sadašnjem trenutku, usredsređivnje i usmeravanje svesnosti, ublažava simptome depresije, delotvorna je kod anksioznosti, kao i kod bolesti zavisnosti i hroničnih bolesti organizma.

Terapeti koji se bave nekim oblikom terapije zasnovanom na boravku u “sada i ovde”, odnosno, usmeravanju svesnosti, ističu da je suština u prihvatanju sadašnjeg trenutka, bez prosuđivanja. Oni uče klijente da svoje misli ne uzimaju suviše ozbiljno i da ih posmatraju kao misli koje dolaze i prolaze – one nisu istinite. Nešto nam intezivno obuzima misli – ali to su samo naše misli, to nije ultimativna istina o predmetu ili pitanju koje nas zaokuplja. Osećanja koja doživljavamo kao negativna, samo su trenutno iskustvo, a ne nešto od čega treba bežati i čega se treba bojati, a telesne senzacije su samo impulsi koji prate osećanja. Kad na ovaj način posmatramo telesnu i duševnu bol, postaje nam jasno kako je moguće podnositi bol u ekstremnim situacijama, ili kako fakiri mogu da leže na ekserima, hodaju po užarenom uglljevlju…

U boravku u sadašnjem trenutku ne izbegavamo negativne emocije – u suštini , ne negiramo i ne odbacujemo ništa, već sve prihvatamo. Svako stanje i osećanje priznajemo i uvažavamo, ali se sa njim ne poistovećujemo. Ne donosimo nikakve zaključke i sudove, samo posmatramo i svedočimo.

Kada se suočavamo sa depresijom i anskioznošću, na primer, umesto da tražimo izlaz iz tog stanja, da pokušavamo da lekovima otupimo svoja osećanja, da se udaljimo od njih, treba da naučimo da menjamo odnos prema emocijama – ako tugu i strah ne smatramo nepoželjnim, negativnim osećanjima koja treba izbegavati i od kojih treba bežati, već ih prihvatamo, onda oduzimamo moć tim osećanjima da nas gurnu dublje u depresiju, da nas preplave i preuzmu i postanu jedino što osećamo. Kad suzimo svoj svet na bol, onda je bol naša jedina istina i ne vidimo i ne osećamo ništa drugo. Ali kad je bol samo jedna prolazna emocija, sa pratećim mislima i telesnim senzacijama, onda ostajemo otvoreni i za druga osećanja, misli i senzacije.

Osim što usredsređivanje svesnosti, vežbanje boravka u sadašnjem trenutku, pomaže onima koji pate, veoma je korisno i za svakodnevni život i za obične, dnevne izazove sa kojima se svi suočavamo na poslu, u međuljudskim, partnerskim i roditeljskim odnosima – pomaže nam da se u svakom trenutku nam pomaže osećamo ispunjenije i sadržajnije.

Editors choice