Film je izišao, pompa se slegla, ali je film još svež u sećanju publike. Pravi čas da se ukaže na nekoliko činjenica koje ruše uverljivost kojom je poslednji film serijala o “Mračnom vitezu” trebalo da odiše.
Drš’te gaće, polećemo! (Oni koji nisu gledali film nek’ zažmure)
Glavno “kolebanje” činjenica tiče se našeg dragog gosp’on Vejna (Bruce Wayne). Izgubio je ljubav u drugom filmu, devojku koju je igrala Megi Đilenhol (Maggie Gyllenhaal). Izgubio je volju za životom i kopni. Što je besmisleno. Možda je bogat, što uvek pomaže, ali i siromasi mogu da nastave da žive i posle tragedije. To je osnovna ljudska osobina. Da su u stanju da prevaziđu sve, pa i najteže nedae života, počesto istim inatom kojim na nogama istrpe teški grip.
Pa opet, najjači momak u Gotamu nije uspeo da preboli. Eto već čitave polovine filma koju možete da pustite niz vodu.
Zatim, vidimo kako hoda uz pomoć štapa, kao da šepa. Nigde se ne pominje odakle mu ta povreda, već se pretpostavlja da ima neke veze sa padom na kraju prethodnog filma. Doktor mu kaže da mu je hrskavica kolena uništena, a opet naš junak, naš Brus, naš multimilijarder nema para ni mogućnosti da nabavi glukozamin visokog kvaliteta i obnovi hrskavicu na kolenima i laktovima, kao što se inače radi u medicini još od kasnih pedesetih prošlog veka.
Mnogi se slažu da je pojava En Hatavej najbolje što film nudi
I tako propade još četvrtina zapleta.
Treće. Betmen je povredio kičmu, a onda ga za nekoliko meseci vidimo kako radi sklekove i zgibove i vraća se u formu. Ali povreda kičme čak i najbolje sportiste izbaci iz stroja bar nekoliko meseci. Premda te povrede nisu uvek smrtonosne, niti uvek prekidaju karijeru, ali oporavak obično traje bar nekoliko godina.
I tako film odjednom postaje tanak i neuverljiv, što je za mnoge ljubitelje rada Kristofera Nolana (Christopher Nolan) gotovo nemoguće. Još od filma “Betmen počinje” (Batman Begins), težio je da napravi zamamnu, čarobnu, ali i uverljivu verziju legende o Betmenu.
Dobar pokušaj, ali ovi brutalni propusti u scenariju neoprostivi su za tako visokobudžetni film. Više sereće drugi put, Kris.
Joan Acosta odrastao je usred nedođije, daleko od svih, te se družio sa izmišljenim prijateljima. Do dana današnjeg, kriveći za sve “glasove u glavi”, menjao je poslove, od sistemskog inženjera, preko novinara, do plaćenika u državi Kongo. S obzirom na to da je internetski asketa, možda ima – a možda i nema nalog na Twitter-u.
