Vladimir Aleksić vam je svakako poznat kao voditelj šou-programa “Ja imam talenat”, a od skora možete da ga gledate i na velikom platnu. Wannabe Magazine doznaje kako se Vlada snašao u ulozi velikog Radivoja Koraća, kakvi su bili utisci njegovih kolega, ali i poznanika samog Žućka, kao i gde ćete imati priliku ponovo da uživate u talentu ovog mladog glumca.
WANNABE MAGAZINE: Radivoje Korać nije bio samo briljantan košarkaš već i osoba ključna za kulturu šezdesetih godina u Jugoslaviji. Šta on za tebe predstavlja?
VLADIMIR ALEKSIĆ: Radivoje Korać i cela njegova generacija bili su ljudi koji su pomerili granice, izveli su košarku na internacionalnu scenu, donosili su novu muziku u Beograd, bili su moderni u svakom smislu. Jednom rečju oni su osavremenili Beograd tog vremena.
Na tebe je zapravo pao veliki teret. Ne samo što si morao da izneseš lik vrlo kompleksne i značajne osobe, već si sve to radio znajući da će te ocenjivati njegovi prijatelji. Kako si se pripremio za ulogu?
Ja sam sebi rekao “Vlado nemoj da misliš o rezultatima, posveti se zadatku i kreni korak po korak”. Moram da priznam da sam uživao, pre svega jer sam upoznao divne ljude koji su bili deo njegovog života, trenirao sam košarku… Snimanje tog filma ću pamtiti ceo život.
Osim fizičke sličnosti, da li te još nešto povezuje sa Koraćem?
Kao i njega, interesuju me druge sfere života, ne samo gluma. Uživam u drugim granama umetnosti, sportu, da se bavim njime, ali i da ga pratim.
Vlada se pokazao ne samo kao dobar voditelj, već i kao dobar košarkaš
Dobio si veliki kompliment od njegovih prijatelja, kolega i poznanika koji su izjavili da si savršeno izneo lik Radeta. Da li si ti zadovoljan svojom izvedbom?
Moram da priznam da ne uživam da gledam sebe na ekranu, tako da komentarisanje svoje glume ostavljam drugima.
Šta za tebe znači ovo iskustvo? Da li te je promenilo na neki način?
Naučio sam dosta o nekom drugom vremenu. I što bi rekao Voja Brajović, to nije film samo o velikom košarkašu, nego i o početku jednog novog talasa kod nas. Biti skroman i posvećen ono je čemu svaki dan težim.
Radivoje Korać je bio velikan u svoje vreme, da bi potom bio gotovo zaboravljen, bar od strane mladih. S ovim filmom on svakako doživljava svojevrsnu revitalizaciju. Kako misliš da će publika reagovati na film?
Do sada su bile organizovane specijalne projekcije za studente Vojne akademije, zatim u raznim školama. Reakcije su vrlo pozitivne, jer su ti mladi ljudi videli koliko je naša istorija bogata velikim ličnostima kojima treba da se divimo i od kojih treba da učimo.
Za ulogu Žućka, Vlada je morao da nauči kako da barata loptom levom rukom. Iako desnoruk, savršeno je savladao sve pokrete
U poslednje vreme su počeli da se snimaju filmovi o našoj svetlijoj istoriji i velikanima koji su našom nepažnjom bačeni u zapećak. Da li pozdravljaš ovakve poduhvate?
Naravno da pozdravljam. Naša istorija je bogatama “materijalima” za predivne filmske priče, pa zašto to ne bismo iskoristili i time se podsetili naše prošlosti.
I za sam kraj, s obzirom na to da si briljantno odigrao ovu rolu, da li si dobio neke zanimljive ponude za dalje projekte?
Počeo sam probe u CZKD-u, predstave “Izlet u Rusiju” Miroslava Krleže, u režiji Jovana Ćirilova. Vrlo sam srećan što ću u narednom periodu vreme provoditi u društvu sjajnog Jovana, ali i sa kolegama Milutinom Miloševićem, Markom Janketićem, Damnjanom Kecojevićem, Cvijetom Mesić. Kostim i scenografiju potpisuje Angelina Atlagić.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
