U Diznijevoj produkciji imali smo, naravno, animirane i crtane filmove u kojima je uloga majke postojala od početka do kraja:
- “Uspavana lepotica” (“Sleeping Beauty”)
- “Mačke iz visokog društva” (“The Aristocats”)
- “Petar Pan” (“Peter pan”)
- “Kralj lavova” (“The Lion King”)
- “Lepotica i zver” (“Beauty and the Beast”)
- “Mulan” (“Mulan”)
- “Herkules” (“Hercules”)
- “Princeza i žaba” (“The Princess and the Frog”)
Izuzimajući “Kralja lavova” i “Mačke iz visokog društva”, možemo primetiti kako ni u jednom od ovih crtanih filmova majka nije značajnije prisutna. U “Lepotica i zver”, otac Bel je taj koji igra značajnu ulogu, dok Mrs. Potts (simpatična majka šoljice) postoji kao sporedna uloga. Isti slučaj imamo i u “Uspavanoj lepotici”, “Princezi i žabi” itd.
I onda kada je postojala, uloga majke u Diznijevim crtanima bila je neupadljiva
Čak i ako se ne zadržimo na razmatranju uloge majke u Diznijevim animiranim i crtanim filmovima, primetićemo kako u njima manje–više nikada ne postoji harmonična, tradicionalna porodica. To, moguće, nije nimalo slučajno, jer možda su ovakve adaptacije narodnih priča i bajki upravo način da se skrene pažnja na očigledno “raspadanje” tradicionalne porodice koje imamo?
Koju poruku je Dizni želeo da pošalje ne baveći se tradicionalnom porodicom?
Ovakav pregled Diznijevih crtanih i animiranih filmova ostavlja niz otvorenih pitanja o kojima su već i rađene poneke studije. Jedna od njih je i feministička studija u kojoj se razmatra ideja da odsustvo majke postoji iz čiste potrebe za što dramatičnijom pričom, jer ukoliko bi majka bila prisutna, ona bi bila tu da glavnog junaka takoreći “vodi”, te ne bi ostalo mnogo prostora za interesantan i dramatičan zaplet.
Imamo još jednu stranu priče:
Da li je moguće da je smrt majke Volta Diznija mogla biti ono što ga je nagnalo da stvara ovakve crtane?
Godine 1938. dobivši velike prihode od “Snežane i sedam patuljaka”, on je svojoj majci i ocu kupio kuću u Los Anđelesu. Tokom selidbe, njegova majka žalila se na visoku temperaturu u centralnom bojleru i Volt je naručio brzu zamenu, da bi par dana kasnije, Flora (Voltova majka) umrla od gušenja zbog novog bojlera koji nije bio dobro namešten.
Da li je moguće da potreba za eliminisanjem majke, ili kreiranjem ekstremno brižne majčinske figure onda kada je to moguće, potiče upravo iz Diznijevog osećanja lične krivice za smrt svoje majke?
Da li je Diznijev lični osećaj krivice za smrt njegove majke razlog ovakvih animiranih adaptacija naradnih bajki i priča?
Ovakve pretpostavke često liče na niz spekulacija, ali nisu nešto što bi trebalo olako odbaciti, uzevši u obzir da je među narodnim pričama i bajkama koje je Dizni adaptirao, postojao i niz onih obojenih srećnim, porodičnim pričama.
"All our dreams can come true, if we have the courage to pursue them."
“It’s kind of fun to do the impossible.”
Walt Disney
Nemoguće u Diznijevom slučaju može biti: stvoriti priču kakvu u stvarnosti nemaM.
Ili: stvoriti priču kakve u stvarnosti nema (potreba za tradicionalnom porodicom, u stvarnosti sve ređom).
Ili: Prosta igra, ispitivanje granica mašte.
Bilo kako bilo, Diznijeve priče – čak i bez unutrašnje, vrednosne uređenosti – jesu zadžale snažne moralne poruke, održavajući konstantno budnom našu veru u srećne krajeve i svet u kome dobro pobeđuje. Čak i da “nije voleo” majke, čak i da je težio eliminisanju tradicionalne porodice, ili da je nastojao da prikaže kako su srećni krajevi mogući i onda kada uslovi ne liče na najpodobnije – Dizni je, ako ništa drugo, zasigurno uspeo da očuva komad naše vere u ono “and they lived happily ever after”.
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
