Napravljen, pre svega, da oda počast, ali i da mladim ljudima ovog vremena približi priču o velikom sportisti i čoveku, film “Žućko, priča o Radivoju Koraću”, vraća nas u pedesete i šezdesete godine prošlog veka. To vreme, na prostoru bivše Jugoslavije, između ostalih, obeležio je i riđokosi mladić koji je svojim sportskim uspesima, ali i nesvakidašnjom ličnošću i ponašanjem van terena plenio gde god bi se pojavio.
U igrano-dokumentarnom filmu smenjuju se scene rekonstruisanih detalja iz Koraćeve biografije sa intervjuima koje su filmskoj ekipi dali članovi porodice, prijatelji, saigrači, ali i ljuti protivnici na terenu. Sjajno uklopljeni u celinu, oba segmenta filma u najboljem svetlu predstavljaju nam velikana domaće i svetske košarke.
Igra može da počne! Strahinja Česner u ulozi Koraća kao dečaka
U glavnoj ulozi, kao Radivoja Koraća, gledamo Vladimira Aleksića. Fizička sličnost, ali i ogroman trud, koji je Vladimir uložio tokom spremanja za ulogu, dali su uverljivost njegovom liku. Gledajući ga, naročito u scenama na košarkaškom terenu, lako stičemo utisak da je pred nama Korać glavom i bradom. Štaviše, za košarkaško umeće koje je pokazao na filmu, dobio je pohvale i od renomiranih košarkaških stručnjaka. U ulozi “Žućkove” majke Zagorke, pojavljuje se Katarina Radivojević. Tihomir Stanić je “oživeo” Ivu Andrića, velikog Koraćevog prijatelja, dok se kao Josip Broz pojavljuje Voja Brajović.
Sekund do kraja, Aleksić skače, šutira
Kao naratori u filmu, pojavljuju se proslavljeni košarkaš Aleksandar Saša Đorđević i Milenko Tepić, jedan od lidera nove generacije srpskih košarkaša. U dirljivim intervjuima, članovi porodice, prijatelji, vrhunski košarkaški onog vremena pričaju o “Žućku”. Rečima punim obožavanja i poštovanja dočaravaju nam koliko je divan čovek Korać, uistinu, bio. Možda, više od svega, to potvrđuju i njihove suze prolivene nakon više od četrdeset godina od njegove pogibije.
Na konferenciji za novinare koja je usledila, Vladimir Aleksić izjavio je da je pripremanje za ulogu Koraća bilo izuzetno zahtevno, ali da mu je ovo glumačko iskustvo svakako najlepše. Stanić je bio sličnog stava rekavši da mu je ovo bilo najdraže pojavljivanje u ulozi Ive Andrića. Mlada glumica Tamara Kraković, koja se našla u efektnoj ulozi belgijske voditeljke, dodala je da su vrednosti koje ovaj film propagira upravo ono što je našoj državi preko potrebno. Širina koju je mladi košarkaš posedovao trebalo bi svima da nam bude cilj.
Reditelj Gordan Matić je intervjuisao čak sto dvadeset tri osobe ne bi li uspeo u potpunosti da rekonstruiše priču o ovom “stubu društva”, kako je okarakterisao Žućka. Ovakva forma poludokumentarnog, poluigranog filma neuobičajena je samo za naše prostore, na Zapadu se ona uveliko praktikuje. Za nju je morao da se odluči iz prostog razloga što ne bi bilo dovoljno finansija da se napravi igrani film.
Korać je uticao mnogo kako na košarku, tako i na kulturu. Doneo je prvu ploču grupe "The Beatles" i najavio je da će harati svetom
Prijatelji i saigrači Koraća pohvalili su Vladimira rekavši da je u potpunosti oživeo Žućkov karakter. Dodali su i da je film stoprocentno istinit, bez patetike i ulepšavanja. Da film odiše toplinom, kako su izjavili svi učesnici konferencije, dokazuju i reakcije publike na Evropskom prvenstvu u košarci u Litvaniji i Festivalu sportskog filma u Palermu, gde je ovaj film već prikazan.
Producent je izjavio da mu je bila velika čast kada je video da je film mnogima izmamio suze. O tome koliko je Korać bio voljen pokazuje i činjenica da su se filmskoj ekipi otvarala sva vrata na sam pomen njegovog imena.
Ne propustite priliku da odgledate film o Žućku, jednoj od ikona bivše Jugoslavije. Premijera je zakazana za 16. februar u Beogradu u Sava centru. Novosađani će imati priliku da ga pogledaju 17, u Sombor će stići 18, a premijera u Nišu je zakazana za 19. februar.
Tamara Biljman je individua čiji je život potraga. Potraga za savršenstvom koje se krije u umetnosti, jer jedino je umetnost zaista veća od života, zar ne? Samo ona može da zaustavi vreme. Ne podnosim nikakva ograničenja i stoga sam kao moto prisvojila rečenicu Tristana Care: ’’Jedini prihvatljivi sistem je taj da se sistematski ne sledi nijedan sistem.’’
Željko Marjanović U konstantnoj potrazi za Nedođijom, večiti dečak, sanjar, optimista. Nepokolebljivo uveren da će osmeh spasiti svet.
