Čak Palanik (Chuck Palahniuk), kod naših izdavača poznatiji kao Palahnjuk, kontroverzni je američki pisac najpoznatiji po knjizi “Borilački klub” (Fight Club) koja je maestralno ekranizovana u sjajnoj produkciji i odličnoj glumačkoj podeli. Pripada mlađoj generaciji američkih autora i u skladu sa ondašnjom tradicijom gospodin Palanik je satiričar, slobodni novinar i pisac trivijalne književnosti.

“Borilački klub”, “Preživeli” (Survivor), “Nevidljiva čudovišta” (Invisible Monsters) i “Zagrcnut” (Choke) manje-više su slična dela koja se bave marginalcima koji na pritisak društva reaguju autodestruktivnom agresijom. Kasnije Čak počinje da piše satirične horor priče i donekle menja stil pisanja.

“Haunted” je dobro osmišljena zbirka priča. Svaka počinje kratkim proznim uvodom, a potom i pesmom u slobodnom stihu. Priče su pripovesti likova koji se slično Bokačovom (Giovanni Boccaccio) “Dekameronu” nalaze u izolaciji. Odvajanje od sveta je projekat u koji likove vode misteriozni gospodin Vitijer (Mr. Whittier) sa sekretaricom Tes Klark (Mrs. Clark). Brendon Vitijer je mladić koji pati od ubrzanog starenja usled čega izgleda kao čikica od sedamdesetak godina. Tes Klark je očajna domaćica koja se izoperisala kako bi postala porno zvezda, a Vitijeru se pridružila da bi otkrila zašto se njena kćerka ubila pošto je pristupila projektu samoizolacije. Ostatak družine je bizarno šarolik. Tu je čovek bez creva, homeopatska kurva, trudna manekenka, bogata prosjakinja, zli novinar, slikar ubica, propali vojnik, kauboj Kazanova, časna sestra čija kugla za kuglanje ubija ljude, kuvar koji kasapi kritičare, sakati agent osiguranja, Indijanac koji se pretvara u jetija, vračara koja je u kućnom pritvoru zbog ubistva antikvara, koji nije hteo da joj proda ukiseljeni fetus bebe Merlin Monro, domaćica planinarskog doma koja je izgubila usne dok je pokušavala da spasi studenta od kuvanja u termalnom izvoru, te devojčica koja je pobegla iz državne institucije u kojoj je kriju zbog smrtonosnog virusa koji prenosi.

Njihove ispovesti su bizarne, tragične i komične, a uglavnom su na isti kalup. Kreću se između jeftinih obrada urbanih legendi i kritike društva kroz prizmu bizarnih zločina na koje su bili primorani. Palanika su kritikovali i ranije za pozerski nihilizam. Tvrdili su da podilazi naduvanim studentima koji čitaju Ničea (Friedrich Nietzche) i slušaju Nine Inch Nails. Mislim da je to blaga tvrdnja. Palanik je pozerčina bez premca.

Dok je sa tehničke strane knjiga veoma dobar roman-kolaž, sadržaj je brutalno trivijalan. Priče su vođene sličnom metodom. In medias res kreće dinamično pripovedanje. Krivo vođenje postavlja ključne elemente rano u priči, da bi ih kasnije u obrtu naplatio. Ponavljam, sa tehničke strane gledišta veoma uredno napisana knjiga. Poenta je, međutim, veoma tanka i nepotrebno brutalna kritika potrošačkog društva. To mu ne bih zamerio da i sama knjiga ne predstavlja produkt tog istog potrošačkog društva koje kritikuje. Najbljutaviji je komentar pisca, objašnjenje procesa stvaranja i tako neke budalaštine koje bi trebalo da nas zamajaju da je Čak Palanik u stvari dasa koji “vidi” i koji nije isti kao i svet na čijoj sisi živi.

Umetnici su mučena sorta koja mora da se snalazi na razne načine, ali ništavnost Čakovih komentara i primitivnost njegove kritike graniči se sa najjeftinijim hororom začudnog tipa. Izvinjavam se ljubiteljima Kventina Tarantina (Quentin Tarantino), ali sa istom vrstom ispraznog hvalospeva svojoj sposobnosti da prepozna probleme društva, Čak izvrgava ruglu ono isto tkivo koje svojim romanom plete. Roman pati od tog glavnog nedostatka što se stiče utisak da mu je svrha da se Čak proglasi za nekakvog mudrijaša koji je provalio u čemu je stvar. Na koricama knjige piše “Nauseating, Darkly funny and Brutally graphic” (mučno, crnohumorno i brutalno naturalistički). Ako je to bio hvalospev (a jeste) onda je jasno da se radi o “niskobudžetnoj” književnosti koja se nažalost danas najviše čita.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice