Ole! Mahni maramom i neki bik će odnekud da se zaleti. Nemoj da mašeš ničim i neki bik će odnekud da se zaleti. Ti si crvena marama za neke bikove. Gledaš svoja posla, misliš svoje misli i samo se neko zaleti u tebe, tras! Zato smisli distrakcije za slobodne letače, kojima je glavni ventil da se u nekog zakucaju u naletu. Kolekciju crvenih marama. Politika. Korupcija. Nepravda bilo koje vrste. Slavni iz sveta šou biznisa. Gladna deca u Africi.

Smanjenje plata. Bezobrazni seljaci na pijaci. Svako se prima na nešto. I onda izvadiš crvenu maramu broj tri – popovi su lopovi, recimo – zamahneš i čekaš da vidiš šta će da se desi. Ko će da zafrkće i zakopa kopitom. Pa ubaciš skupoću, pijac i platu. I kad se svi naprimaju, nastaviš da gledaš svoja posla i misliš svoje misli.

Ima i suptilnijih metoda. Neke ljude užasno nervira ako se ni na šta ne žalite i ako vam dobro ide. Verovatno tačno znate koji su, ali prepoznaju se i po tome što vole da započnu razgovor nekim lošim vestima ili da vas pitaju zašto ste tako bledi ili da podmetnu bilo šta za šta misle da će vas pogoditi i da ćete se primiti. Imaju oni svoje crvene marame, ali ne dajte da vas pretvore u govedo. Jedan mudar čovek mi je jednom rekao da na pitanje kako si, uvek treba odgovoriti sjajno, sa osmehom na licu. Niko nikad neće poželeti da čuje detalje o tome zašto ste sjajno, iako će možda kurtoazno odgovoriti sa baš mi je drago da to čujem. Doduše, isto će vam reći i oni kojima je stvarno drago, ali oni će možda dodatno pitati imate li neki poseban razlog, ili onako – jer ne žele da budu nametljivi i da vas ispituju. Ali ako kažete i pokažete da vam je loše, uvek ćete imati slušaoce. Jedni će hteti da vas saslušaju, a možda će imati i nešto pametno da predlože, drugi će saosećati sa vama, treći su prosto lešinari. Oni vole kad znaju da niko nije sjajno, a da je njima samima u tom trenutku mnogo bolje nego vama.

Takvi smo. Nismo sjajni uopšte.

Idealisti koji samo hoće da žive, koji nemaju ništa protiv svih ostalih načina na koje ljudi samo hoće da žive, koji nikoga ne gnjave i jedino žele da ni njih niko ne gnjavi, biće okruženi gnjavatorima. Moraće da nauče mađioničarske trikove sa crvenim maramama iz rukava. Iz šešira. Iz uha, grla i nosa.

Psihotičari koji nikad nisu ničim zadovoljni i naročito su nezadovoljni i besni kad je neko pored njih očigledno zadovoljan, tretiraju svet oko sebe kao kantu za đubre. Hop marama, elegantan izmak u stranu, ole! Pa neka prosipaju svoj otrov tamo negde mimo vas.

Depresivci kojima ne možete da pomognete ni beskrajnim razumevanjem, ni razumnim savetima, poješće vam vreme i zatamniće vam sunce. I njima marama, pa njoj neka se žale.

Svet je arena puna proždrljivih nasilnika, koji vam otimaju svetlo, radost, energiju, vreme, pažnju i dušu. Dajte im samo ono što zaslužuju. Crvenu maramu.

Aleksina Đorđević 

 

Editors choice