Cigla u glavi: Gde je duša

Cigla u glavi: Gde je duša

Otišao je još jedan od velikih. Od onih koji su ugradili sebe u svoje delo, koje su generacije mladih ugradile u sebe.

Što je odgovor na pitanje gde je duša.

Tamo gde je život.

Ono duše što ode i kandiduje se za povratak nema puno veze sa onim što je ostalo ugrađeno u muziku, koju će još ko zna koliko generacija mladih ugrađivati u sebe.

Tu je duša.

Pitanje, dakle, nije šta sa dušom kad ode. Zar je bitno?

Ako spasenje i ponovno rođenje ne postoje, gotovo je i sa dušom koja odlazi. Ako postoji, duša zna kuda ide i šta joj je činiti.

Završila je ovozemaljska posla za sada, svodi račune i ide dalje, gde god to dalje vodilo.

Jedino je važno da li je duša ovde dok smo mi ovde.

Da li smo je uložili u sve što činimo, u sve što volimo, u sve što živimo? Samo to se računa.

Oni koji su postali legende još za života obezbedili su svojoj duši veoma dugu sadašnjost.

Jer će njihova dela i ubuduće biti deo nečije najživlje sadašnjosti.

I to je najtrajnije što čovek može.

Svi umiremo. Koliko god duše da smo uspeli da ostavimo u materijalnom svetu, odlazimo u večna lovišta. Praćeni nečijim suzama, nekome ćemo nedostajati dugo. To su samo osećanja, i ona pripadaju svakome, za razliku od mesta u večnoj sadašnjosti.

Onima koji su dušu uložili tako da svi mogu da je osete i dožive, njima pripada ono najbolje od ljudi – pamćenje, ljubav i poštovanje.

Kad umre neko ko je toliko toga stvorio, ostavio, posvetio, uspeo, umro je samo deo njega.

Onaj najvažniji za njega, nesumnjivo.

Ali ako postoji uteha u odnosu na smrt, onda su to stvari koje smrt ne može da dotakne.

Duša utkana u suštinu života – u stvaranje.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.