Na koga vas asociraju ove crvene cipelice?

Slika 14 Dive XX veka: Somewhere Over The Rainbow

Sećate li se riđokose devojčice Doroti koja živi na jednoj farmi, farmu pogodi tornado i Doroti se sa svojim psićem Totom nađe u čarobnoj zemlji Oz? U početku biva oduševljena zemljom i novim predelima koje vidi, ali počinje da joj nedostaje kuća i poželi da je pronađe, a u tome joj može pomoći jedino čarobnjak iz Oza. U potrazi za čarobnjakom, upoznaje nove prijatelje (Strašila, Lava, Limenog) koji takođe žele da potraže nešto od čarobnjaka. Na putu im probleme pravi Zla veštica Zapada koju je Doroti uspela da pobedi… E ta Doroti je, baš u ovim gore cipelicama, pobedila svoju zlu vešticu i nastavila put u njima, ali, Džudi, ona koja je igrala malu, slatku Doroti, nije uspela da pobedi svoju zlu vešticu, koja ju je na kraju odvela pravo u smrt.

Ovo je priča o ženi čiji se kratak život sastojao od brojnih profesionalnih trijumfa i ličnih padova, o ženi koja je bila izvrsna glumica i podjednako dobra pevačica, o onoj koju je sudbina od rođenja okruživala gej muškarcima i postavila je na mesto gej ikone bez konkurencije u svetu gej populacije, o ženi koja je sreću što joj je falila tražila u opojnim sredstvima i tako, tražeći je, skončala svoj život.

Džudi Garland (Judy Garland) je rođena u gradiću Grand Rapids u državi Minesoti 1922. sa genetskim predispozicijama da bude umetnik na sceni. Otac joj je bio pevač irskog porekla, a majka pijanistkinja neostvarenih ambicija koje je želela da prenese na ćerke. Oni su upravljali jednim malim pozorištem u svom gradiću. Džudino pravo ime bilo je Fransis Etel Gam (Frances Ethel Gumm) i bila je jedna od tri ćerke koje su imali Gamovi. Njen prvi javni nastup bio je sa samo dve i po godine na majčin nagovor da sa svoje dve sestre izađe na scenu pozorišta i otpeva božićnu pesmu Jingle bells. Od tada je Džudi sa sestrama nastupala narednih nekoliko godina na toj sceni , dok ih je majka pratila na klaviru. Međutim, život Gamovih polako počinje da se menja. U gradiću su kolale glasine da Džudin otac ima ljubavne odnose sa izvesnim mladićem. Uporno pokušavajući da svoje ćerke gurne u kandže šou biznisa, majka je morala da reaguje na novonastalu situaciju i preseli svoju porodicu u Lankaster u Kaliforniji, kako bi priču o muževljevom homoseksualnom ponašanju učinila nepostojećom i približila ćerke filmskoj industriji. I ispostavilo se da se upornost isplatila. Sestrice su bile zapažene i dobile prvu zajedničku ulogu na jednom filmu, a zatim i drugom i trećem… Nastupale su i u pozorišnim komadima. Pod nazivom Sestre Gam nastupale su zajedno do 1935. godine. Godinu dana ranije, zbog podsmeha na njihovo prezime, jedan umetnik im menja prezime u Garland, što je jedna od mogućih teorija o uzimanju tog prezimena. Mala Frensis je kasnije promenila i ime u Džudi, što je opet bio potez za koji takođe postoji više priča. Do odvajanja sestara je došlo kada je Džudi dobila samostalnu ulogu i potpisala ugovor sa tada renomiranom producentskom kućom MGM (Metro-Goldwyn-Mayer). Džudi ubrzo dobija svoju samostalnu prvu ulogu na filmu, međutim, njen problem sa samopouzdanjem izaziva nedoumice kod ljudi iz MGM-a o tome da li su napravili ispravan potez angažovavši je. Džudin otac umire i njen mali angažman u pomenutooj produkcijskoj kući izdržava majku i sestre. Jako stresno za tako krhko dete koje je, kako je rečeno, pri samom dolasku na svet, bačeno na “prljave” daske koje život znače. Imala je samo trinaest godina. MGM odlučuje da je dâ na pozajmicu Twentieth Century Fox-u za mjuzikl Pigskin Parade (1936). U ovom ostvarenju MGM je bio pozitivno iznenađen Džudinim vokalnim sposobnostima i ponašanjem pred kamerama i konačno nije zažalio što joj je ipak dao šansu. Ali, svaka sreća nosi svoju nesreću. Gde je za Džudi slava počela, tu je počelo i njeno propadanje. Zbog prevelikih obaveza koje su joj bile natovarene na nejaka leđa, MGM je, tada tinejdžerki, Džudi davao narkotike u vidu amfetamina i barbiturata, od kojih više nije mogla da ima ni normalan san. Nažalost, ni drugi mladi glumci nisu bili pošteđeni od MGM-a, pa tako ni njen glumački partner i prijatelj Miki Runi (Mickey Rooney). Upravo ta grandiozna producentska kuća za Džudi je bila Zla veštica Zapada koja joj je stavila omču oko vrata i najavila dugu, tešku i bezuspešnu borbu sa opijatima.

Umesto Shirley Temple koja je bila planirana za ulogu Doroti u filmu Čarobnjak iz Oza, Džudi dobija angažman koji ju je digao u zvezde i natovario joj veliki teret slave sa kojim se ni jači nisu mogli izboriti. Uloga Doroti donela je i prvog Oskara za maloletnog glumca i pesma Somewhere over the rainbow postala je lična karta Džudi Garland i pesma svih ljudi, sve dece koja čeznu za nečim boljim. Džudi je imala šesnaest godina kada je dostigla vrhunac slave. Šesnaest godina i organizam već zavistan o narkoticima.

Pored zavisnosti od pilula, Džudi je imala i probleme adolscentske prirode. Imala je manjak samopouzdanja, manjak seksepila, manjak zavodljivosti i problem sa viškom kilograma. A sve to zajedno sa poređenjem sa svojom koleginicom Lanom Tarner (Lana Turner) dobija novu dimenziju i postaje dvostruko intenzivnije, naročito onog momenta kada je Lana preotela Džudi prvu ljubav i pobegla sa njim put Las Vegasa i tamo se naprečac udala. Džudi je htela da odraste što pre, kako bi joj to rešilo problem samopouzdanja. Nepromišljeno se udala sa svojih devetnaest godina u julu 1941. godine za dvanaest godina starijeg muzičara Dejvida Rouza (David Rose). Na sklapanje te farse od braka moralo je da se sačeka godinu dana dok se okonča razvod Rouza i njegove tadašnje žene. Brak je doživeo krah vrlo brzo, jer ni sâm njegov početak nije obećavao mnogo. MGM produkcija se žestoko protivila tom braku, navodno misleći na Džudinu reputaciju. Pored MGM-a, i Džudina majka je bila protivnik braka sa Rouzom. I brak se na kraju i okončao, i to baš onim što je trebalo da ga uzdigne na viši nivo – trudnoćom. Pod pritiskom produkcije, majke i slabog muškarca koga je imala za muža, Džudi je uništila plod svoje ljubavi sa Rouzom abortusom, iako je prethodno bila presrećna što čeka bebu.

Izneverena i očajna, nastavlja da kotrlja kamen uz breg boreći se sa samom sobom i sa teretom kamena, koji simbolično predstavlja njen život. Nastavlja snimanja, izgladnjivanja, nakljukavanja tabletama, histerisanja i sve ono što radi jedna očajna osoba, a istovremeno slabašna da napusti sve ono što joj ne da da diše duboko. Vođena sopstvenom nepromišljenošću upušta se u vezu sa jednim, opet starijim i opet oženjenim muškarcem, koji je takođe deo filmske mašinerije MGM. Po njegovom nagovoru kreće na terapije sa psihijatrom kako bi ojačala svoje samopouzdanje, ali svu tu energiju koju na seansama stiče ili prazni, Džudi pogrešno kanališe, hvatajući se u koštac, uzaludno, sa različitim nepravdama, i intenzivirajući svoju tvrdoglavost u negativnom smislu.

Počinje snimanje filma Potraži me u Sent Luisu (Meet Me in St. Louis) gde se kroz svađe i svoje razmaženo, histerično i infantilno ponašanje zbližava sa rediteljem Vinsentom Minelijem (Vincente Minnelli) za koga se ubrzo i udaje, a već naredne godine dobija ćerku Lajzu Mineli (Lisa Minnelli), a sa njom i postporođajnu depresiju. Nastavlja da snima, ali, ne uspevši da se izbori sa svojom psihom, pokušava u jednom navratu da prereže vrat staklom i biva smeštena u sanatorijum radi psihičkog oporavka. Za ovakav njen čin opravdanja nije bilo, ali razloga svakako jeste. Počele su da je, pored raznih sitnijih problema, privatnih i profesionalnih, progone senke zle kobi iz detinjstva. Glasine o viđanju Minelija sa drugim muškarcem, obnovile su sećanja na njenog oca i osećanja su se uskomešala u psihički i fizički slaboj Džudi. Ovakvo Džudino ponašanje i nestabilnost je učinilo da MGM raskine ugovor sa njom 1951. godine. Ne dolazi samo do raskida sa produkcijom, već i do raskida njenog braka sa Minelijem.

Da li je tako slaba žena imala snage za ljubav, ili je njena naredna udaja bila opravdanje za njenu potrebu za nalaženjem sigurnosti u partneru i za nadomeštanjem sopstvenog identiteta, ostaje nerazjašnjeno. Džudi se, dakle, po treći put udaje, ovoga puta za svog tadašnjeg menadžera Sidnija Lufta (Sindney Luft). Sidni je njenu karijeru postavio na drugačije noge. Muzika je bila ono što se izdvojilo ovoga puta. Osvajala je publiku velikim koncertima u dvoranama poput Palas Teatra u Njujorku i Paladijuma u Londonu. Činilo se kao da se preporodila, čak su joj se vratili i kilogrami, a stigao je i još jedan dar za Džudi – druga devojčica, Lorna, a potom i sin Džozef. Sve je krenulo na bolje. Čak se spremao i njen povratak na veliko platno, u velikom stilu. Snimanje filma Zvezda je rođena (The star is born) ipak je vratilo Džudine stare navike – alkohol i pilule. Uz kašnjenje i sramno ponašanje Džudi, troškovi filma su rasli i rasli, ali je na kraju ipak napravljeni film pobrao najbolje kritike i Džudi je bila ponovo među nominovanim za Oskara za najbolju žensku ulogu. Nižu se dalje poslovni uspsi (još jedna nominacija za Oskara za sporednu žensku ulogu u drugom filmu, koncert u punom Karnegi Holu, i poslednji film – Dete koje čeka (A child is waiting) i vodila je emisiju Šou Džudi Garland), ali se prepliću sa sramotnim ponašanjem i ispadima pijane i drogirane Džudi. Takvo ponašanje više nije bilo ni iza zavesa, sve češće se takva prezentovala javnosti, što je bilo frapantno i degutantno, a smanjivalo je i poštovanje koje je zadobijala od svoje publike.

Šezdesetih godina, Džudi oboljeva od laringitisa što joj onesposobljava pevanje, a ubrzo nakon toga i od akutnog hepatitisa. Finansijska kriza drma njenu porodicu i ona biva primorana da se vrati na male ekrane u ulozi voditelja u drugoj sezoni svog Šoua. Izbegavši bankrot i oporavivši zdravlje, svoju ćerku Lajzu počinje da uvodi u svet šou biznisa. Lajza je tada imala osamnaest godina a Džudi je, kao podrška ćerki, rame uz rame pevala sa Lajzom na koncertima koji su bili izuzetno posećeni i zapamćeni. Aplauzi su se orili dvoranama i publika je zaista uživala u glasovima majke i ćerke.

Slika 3 300x170 Dive XX veka: Somewhere Over The RainbowAko ste mislili da je brak sa Sidnijem bio onaj “dok nas smrt ne rastavi” prevarili ste se. Džudi Garland odlučila je da podnese zahtev za razvod braka optuživši Sidnija za nasilje u alkoholisanom stanju. Razvod se dugo otezao i pored toga što bračni par nije živeo zajedno. Džudi je otišla na turneju u Australiju i na putu sa turneje objavila je da se iznad Hong Konga venčala sa Markom Heronom (Mark Herron), a taj brak je potrajao samo šest meseci.

Nakon serije koncerata održanih u njujorškom Palas teatru, na kojima se pojavila sa svoje drugo dvoje dece, Lornom i Džozefom, održala je nekoliko koncerata u Londonu, a njen poslednji koncert bio je u Kopenhagenu, u martu 1969. godine. U Londonu je upoznala svog petog muža, Mikija Dina (Mickey Dean), koji je, kao i njegov prethodnik, bio dosta mlađi od nje. Ovaj brak je ipak bio “dok nas smrt ne rastavi”, iako je ostavio najmanji pečat u njenom emotivnom životu. Džudi Garland pronašao je mrtvu u 47. godini života njen suprug Miki 22. juna 1969. godine u kupatilu njihove kuće u Londonu. Autopsija je potvrdila da je Džudi preminula od prevelike količine barbiturata, koji nisu uzeti iz suicidne namere. Njena smrt bila je slučajna, ali je bila vrlo logična za način života koji je vodila.

Džudi Garland, pored toga što je bila sjajna glumica i pevačica, pored nepodobnog ponašanja po kome je bila prepoznatljiva, ostala je i gej ikona i gej parade su se održavale u njenu slavu širom sveta, u junu, u mesecu u kom je ona umrla. I pored toga što su joj otac i dva muža bili homoseksualci, Džudi nikada nije pokazala mržnju prema ljudima pomenute seksualne orijentacije, čak je govorila da je svog oca više cenila i volela od svoje majke, koja je nemilosrdno gurnula u ruke filmsko-muzičke industrije. O životu Džudi Garland napisane su mnoge biografije i iskonstruisani mnogi dokumentarni filmovi, kao što je film Život Džudi Garland: Ja i moje senke (Life with Judy Garland: Me and My Shadows) iz 2001, a u najavi je takođe film o njenom životu pod nazivom “Get happy” gde će lik Džudi tumačiti popularna glumica En Hetvej (Anne Hathaway).

Ako sam tolika legenda, zašto sam onda tako usamljena?”
Džudi Garland


Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.

Editors choice