Draga, napravi mi sendvič!

Draga, napravi mi sendvič!

Biću iskrena, šokiraju me malo svakodnevne priče da devojke ne znaju dva jaja da skuvaju, a kamoli naprave palačinke. Da im čaj iz kesice nije uspeo, a pire krompir znaju da spreme samo ako je onaj kupovni. Iz kutije. A krompir se bere na grani!

Mislim, nisam ni ja neki kuvar, ali znam da sebi spremim obrok. A valjda se iz toga lagano rađa ljubav prema kulinarstvu. Neretko uhvatim sebe kako kradem bakin savet za kolačiće ili hvatam mamine fore za lazanje. I shvatam da ću voleti da kuvam. Još više kada budem bila samostalna.

Međutim, priča o ženi u kuhinji danas nažalost nailazi na neodobravanje određenih feministkinja i kobajagi baca u vodu sve priče o emancipaciji žene u društvu. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali i ja sam karijerista i možda čak i previše ambiciozna i ne vidim sebe kao samo domaćicu, ali i dalje smatram da fakultetska diploma ne bi trebalo da predstavlja barijeru za ulazak u kuhinju, niti da je žena, kada je dobije, automatski iznad svih kućnih poslova i brige o deci. Volim da kuvam i volim što sam žena. Volim i kada on kuva, ali isto tako volim i kada on zameni gumu, zategne lanac na biciklu ili tegli onaj ormar do četvrtog sprata. I kada mi drži vrata i pridržava stolicu. Kada je džentlmen. I to mi nije nipodaštavanje žene, niti uvreda, to mi je veliki kompliment kao ženi i pokazatelj njegovih lepih manira i vaspitanja. I tada me privuče nostalgija za vremenom crno-belih filmova i kavaljerstva (koje se nije smatralo seksizmom!). Kada vam je na kućni prag stizalo cveće i kada vam je otvarao vrata dok ulazite u kola. Ali ne možemo kukati da džentlmena nema, kada smo toliko zaglibile u sopstvenoj moći. Tu smo, moćnije nego ikad, pa nas se nažalost plaše, a nama zauvek uteran strah od kuhinje. Pa onda zalazimo u ono: “Šta će mi muškarac, kad sve mogu sama, i to bolje!” Pa kako šta će ti?! Pa reprodukcija, pa police do četvrtog sprata, pa da pritrči u pomoć kada na podu ugledate bubašvabu ili, ne daj bože, miša! Onda kada ste ranjive pa vam treba neko jak. Neko ko vas voli. Muška ruka! Ona koja vas toliko obožava da se osećate moćnije nego ikad. Sa kojom imate porodicu i sa kojom delite život.

Slika 1.3 Draga, napravi mi sendvič!

Sanjam tako da sam na čelu modnog magazine, ambiciozna i prezauzeta, da imam prelepog mužića i penthaus u Njujorku. Sa velikom i po mom ukusu opremljenom kuhinjom. Svaki tiganj ručno odabran, na zidu visi vok, a na polici sveži začini, mešavina mirisa i aroma. Ja u njegovoj košulji, on u boksericama. Nežno ga dodirnem u pokušaju da uzmem šaku brašna, dok on umače prst u čokoladu za kuvanje i daje mi da je probam. Uzimamo po gutljaj crnog vina. Prolete kroz mene trnci se svaki put kada se dodirnemo, dok smo onako leđima okrenuti jedno prema drugome i na sedmom nebu sam svaki put kada mu ukradem poljubac dok nezgrapno kida listiće mente. Njegova želja je bila da mi pomogne, kaže, voli da me posmatra dok kuvam, izgledam seksi u kuhinji i ni manje ni više moćno, dok sve šerpice tako držim pod kontrolom. Niz bradu mi cure breskve dok se kao hranimo vezanih očiju. Osećam mekoću svile na očima. I tražim mu usne. Mmm… Osećam i ukus svežih malina i crne čokolade, dok miris punjenih paprika u ekspres loncu neutrališe sve ostale. Skidam povez sa očiju i idem da probam da li su gotove, a on me grli otpozadi i njišemo se tako uz zvukove saksofona iz Luisove “A Kiss to Build a Dream On”. Seda na drvenu barsku stolicu i posmatra me kako dolivam čašu vode u lonac. U nozdrvama mi lebdi miris njegovog parfema uz opojni cimet. Lagano koračam po kuhinji. Osećam da imam kontrolu  i dok vadim kolače shvatam da je on zaspao na sofi. Budim ga mirisom sada već gotovih kolačića i u očima mu vidim kako me proždire. Ne slatke kolačiće, već mene! Osećam se taaaaako seksi. Sklanja mi tragove brašna sa obraza i hvata me za ruku. I vodi u sobu. Lagano mi spušta bretelu i odlazimo u svoj svet. Novih aroma i novih mirisa. Bar do doručka! Kažem, JA kuvam!

Slika 2.3 Draga, napravi mi sendvič!
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil