Od kada sam svesna sebe i sveta oko sebe, posmatram i upijam ljude. Voajerišem tuđe pokrete, hvatam poglede. Smišljam priče. Gde je ko krenuo i šta radi. Mašta mi radi punom brzinom i više puta sam je ukočila ručnom. Ali ti momenti praznine u mojoj glavi doneli su mi samo dosadu. A ja ne volim da se dosađujem.

Evo baš pre par dana, dok sam ispijala piće sa drugaricama, pored našeg stola sela je jedna devojka. Devojka, koju ne možeš da ignorišeš, sve i da hoćeš! Znam je samo iz viđenja, tu i tamo iz nekih gradskih priča, sve u svemu – ona podiže prašinu. Pre par godina, kada je kročila na lokalnu kaldrmu, jako je zadrmala. Bila je nesigurna na štiklama, ali je plenila osmehom i izvajanim telom. Svi su želeli da je upoznaju, da razmene reč ili dve sa njom, neki i broj telefona. Ono što je odvajalo od drugih u to vreme, bilo je što se nije snalazila u toj ulozi fatalne zavodnice. Sramežljivo je gledala na sve to što joj se dešava.

SLIKA 110 E, moja ti!

Nekada uzor

Ali kako to obično biva, nakon nekog vremena postala je svesna svoje moći koju su joj drugi bukvalno gurnuli u ruke. I počela je da uživa u tome. Odjednom, počinje da iskače iz frižidera. Svuda je prisutna. Ima je i ponedeljkom, i utorkom, ma svakim danom. Grad je postao njen. Više nije nesigurna na potpeticama. Nosi ih i u podne i u zoru, kada se obično vraća kući nakon ludog provoda. Uživa u muškim pogledima. Uvija se pred njima kao iskusna striptizeta. Slatku i svedenu garderobu zamenila je provokativnom. Sok je zamenila viskijem. Društva je menjala po raspoloženju.

Osmeh nije skidala sa lica. Ali kada kažem nije skidala, to znači da je svoje facijalne mišiće potkočila na njega. Kao da je zaheftala usne za jagodice. Gde god da se okreneš, mogao si da vidiš njene zube. I nešto tu nije mirisalo na dobro. I sama sam po prirodi jako pozitivna, ali ima dana kada ustanem na levu nogu. Ili kada sam u PMS-u. Pitala sam se da li je moguće da ova devojka odoleva svim izazovima prirode i svakodnevice?

SLIKA 210 E, moja ti!

Sada prizor

A odgovor na to pitanje da li ona ima super moći došao je spontano. Nakon njene totalne dominacije, na red je došlo totalno prezasićenje. Taj osmeh joj je postao grimasa. Više niko nije obraćao pažnju na njega, niko nije kupovao tu foru. Mada, evo i sada dok je gledam, ona se kezi. Ali stvarno se kezi! Vidim da ni njoj to više ne pričinjava zadovoljstvo. Deluje umorno od toga. A kako i ne bi bila?

Toliko je toga za čim ima da žali. Greške se praštaju dok si mlad. Imaš prostora da napreduješ i radiš na sebi. Ona je mogla biti šta je htela. Mogla je biti sa kim je htela. Zaboravila je prioritete. U svoje obrazovanje nije uložila od kako je upisala fakultet. Osladilo joj se tračarenje i spletkarenje. Sada postavlja nogu kako i kome stigne. Površna je. Noćni život ostavio je traga na njenom telu. Nekada izvajana, sada elegantno popunjena. Kosa, iako nadograđena i isfenirana, bez sjaja je. Pije koktel usred bela dana. Polupijana tetura se na stolici i zlobno se kikoće.

Nekada svetla budućnost, sada mizerna sadašnjost. Debela prošlost. Gledam je tužno. Mislim da bi i ona sama vratila vreme i uradila sve drugačije. Teška je njena priča. Još je teži teret koji vuče sa sobom. Ali, namazana svim bojama, i dalje igra igru. Drugačije ne ume.

Izvori fotografija:sheknows.com, forkparty.com


Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.

Editors choice