Noć pred ekskurziju ne spavaš, trideset hiljada puta proveravaš da li je sve spakovano i da li je u koferu tatina rakija, koju, naravno, uzimaš na kvarnjaka. Naravno, boks cigareta – da ih tamo ne juriš, a muškarci su poneli i mnogo kondoma u nadi da će opasno šarmirati tamo neke iz nekog dela Srbije. Još kad ne bi išao razredni starešina – sve bi bilo idealno, ali i to će se srediti. Najbolje bi bilo kad nijedan profesor ne bi išao, vozači neka glume bebisiterke.

Spavanje je trajalo svega pola sata, jedva čekaš da stigneš na parking i zauzmeš najbolje mesto u busu. Odmoran si kao da si pre toga spavao tri dana, euforija je sve veća, nije bitno da li je Grčka, Italija ili koja već zemlja – ma, da se ide i u Niš, odlično je! Sedam ludih, besanih dana isplanirano je u potpunosti – lešimo se od alkohola, izlazimo dok ne popadamo u nesvest. Naravno, roditeljima su upućene dve poruke za tih nekoliko dana: “Stigli smo” i “Krećemo danas popodne”, bez obzira što majka piše svaki dan samo da bi dobila potvrdu da je sve okej.

Stigli ste – svako je raspoređen u sobe, niste se ni raspakovali, već idete pravac na večeru, pa da se pravi plan izlaska i lešenja, iako se to veče niko od profesora nije oglasio povodom izlaska. Devojke već znaju šta oblače tu noć, a muškarci su od sobe napravili diskont pića.

U toku je dan treći – snage imate za vojsku, novca sve manje, ali tek je sredina, ne zna se koliko će preživelih biti na kraju. Ovi iskusniji u alkoholu trezne početnike, koji u tom trenutku ispuštaju dušu i proklinju svaku kap alkohola. Neko je zaspao na terasi, neko u kupatilu, a nema sobe u kojoj je zastupljen samo jedan pol, sve se to olako izmeša već drugo veče.

Nakon proklinjanja alkohola, ti isti napijaju se i tu noć, pa pravac diskoteka. A tamo – pola Srbije. Iz svih krajeva, svi na ekskurzijama, pa na kraju ovi iz centralne Srbije nekako dospeju u hotel kod ovih sa severa. Sklapaju se poznanstva, dok razredni prebrojava da li su svi na broju.

Poslednja noć ulazi u istoriju, to je bio dogovor i pre nego što se krenulo. Beži se iz hotela ranije, pije se ceo taj dan, mrtvih nema, ali jedva preživelih – koliko hoćete.

Povratak kući ne odgovara nikome osim profesorima. Niko od vas nije siguran kako je izgledao vodič te ekskurzije, ali bar znate vozače jer ste ih redovno posećivali sa svojim pesmama spremljenim na CD-u. Sve u svemu, bilo je fenomenalno – koliko se sećate; rodile su se nove ljubavi, sklopila nova prijateljstva uz alkohol, i spremni ste da spavate, pa makar i u bunkeru.


Nevena Martinović je student prava, večiti borac za pravdu, veliki sanjar i još veća svađalica. Sebi svaki dan obećava da od sutra ide na dijetu. Voli Novi Sad, njegove ulice i tamo ide kada beži od sveta. Gijom Muso joj razvija vijuge, rimsko pravo ubija maštu. ”Trebalo bi uvek da živimo kao da ćemo sutra umreti. Nas ustvari ubija vreme za koje mislimo da imamo.” Elsa Triole

Editors choice