Ispovest jedne šanerke (5. deo)

Ispovest jedne šanerke (5. deo)

Prethodne tekstove iz serijala “Ispovest jedne šanerke” možete pročitati ovde.

U tom čudnom, prenapregnutom razdoblju u našim životima, od Ćire smo za četiri meseca dobile samo jedno pismo. Napisao je:

“Šetam i uživam u vrućini od koje mi se ponekad vrti u glavi i zuji u ušima. Uživam u njoj baš zato što povremeno šumi i bubnji u glavi toliko glasno, da me sprečava da čujem otkucaje sopstvene smrti…

Danas sam odšetao mnogo dalje nego inače. Možda zbog olujnih oblaka koji su zaklonili Sunce i povetarca koji je počeo da duva, doduše na mahove. Zapao sam u neku vrstu transa ne misleći ni na šta, gledajući samo u prašnjave vojničke čizme na svojim nogama, kada mi je avion preleteo iznad glave. Od prejakog zvuka njegovih malznih motora, naglo sam se vratio u realnost. Ispratio sam avion pogledom dok je leteo preko starih železničkih šina, do piste. Pogledao sam na sat i shvatio da je kasno. Prepešačio sam skoro dvadeset kilometara, a da nisam osetio koliko je vremena prošlo. Bacio sam pogled ka nebu i postao svestan ljubičasto-sivih oblaka koji su se nagomilali iznad same piste. Nisu nosili kišu, ali ako bi počela da pada sigurno bi me uhvatila na putu ka kasarni. Morao sam da požurim natrag. Još jednom se osvrnuh ka oblacima, zavukoh ruku u desni džep i u njemu osetih srebrni krstić koji ste mi poklonile na rastanku. Tada nastupi onaj osećaj kao da te neko gura ka ulazu u tunel, u kome čeka gomila neprijatnosti, a izlaza nema. Zapljusnu me talas panike jer mi je ličilo na snažno guranje tokom sna, u kojem sanjaš sopstvenu sahranu. Nešto u meni je želelo da vrisne, ali sam shvatio ako ispustim bilo kakav glas, nikada vas više neću videti. Volim vas devojke.

Ćira”

Ceo taj dan smo preplakale. Sledećeg jutra sam odlučila da se ova agonija mora što brže okončati. Pozvala sam jednu od naših klijentkinja. Srećom, evidencija ljubavnica javnih ličnosti sadržala je i funkcije na kojima su bila ta gospoda. Nije imala srca da me odbije. Iskreno, na njenom mestu ni ja ne bih bila u stanju. Izuzev njihovih imena i funkcija, u uredno vođenom rokovniku naše agencije ostali su zabeleženi datumi seansi i rituali koje  je gospođa po savetima Belog Maga izvodila da bi njena nezakonita ljubavna veza što duže trajala. Kada sam iščitala Ćirine preporuke za sađenje šargarepe naopako, u noćima punog meseca (uz izgovaranje bajalice napisane za tu priliku) i sipanje praha isturpijanih noktiju u tek proključalu pileću supu, znala sam da će da mi izađe u susret. Veoma simpatična i ljubazna žena. Svom moćnom švaleru je prodala priču kako je Ćira sin njene školske drugarice. Taj uviđajan čovek ga je proglasio trajno nesposobnim. Momentalno je vojnim helikopterom vraćen za Beograd. Klijentkinji, u znak zahvalnosti gratis sam uradila uporedni horoskop. Dok sam joj objašnjavala položaje planeta, potpuno je bilo jasno da će se njen dragi do idućeg proleća razvesti. I dan-danas mi je zahvalna…

Spletom srećnih okolnosti, ponovo okupljeni u istom sastavu nastavljamo sa poslom, ne pominjući mobilizaciju nikada više. Nije se raspitivao na koji način je oslobođen rezervnog vojnog sastava, a mi nismo pitale kako se iskontrolisati da ne ispustiš vrisak kada te guraju ka tunelu…

Vračar je tih godina pretrpeo mnoge transformacije. Šetajući sa Sanjinom u kolicima pored Kalenića, nije mogao da mi promakne novi detalj. Promena u rečniku i naglasku ljudi koji su prodavali svakojake sitnice na ulazu u pijacu. Umesto meni još od detinjstva simpatičnog: “Ajmo žene, kese, salicila, vinobran, vinobran…”, sada se čuo prigušeni šapat- “bonda, bonda, marlbora, parnera, LM-a”, i neizbežno – “devize,devize”.


Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!