Volite se. Ili ste makar zaljubljeni, pa mislite da se volite. Neće to ići samo, deco, da znate. U početku brčkate noge u izvoru ljubavi kao bahati turisti u fontani di Trevi i niko ne treba da vam kaže da vam je potrebna nežnost i da se ona iskazuje rečima, pogledima, obraćanjem pažnje i razumevanjem onoga što partner možda u tom trenutku ne artikuliše baš najbolje. Sve to ide spontano, nežnost pršti i preliva i da vam neko kaže da su ljubav i ljubaznost discipline, koje treba održavati redovnom praksom, da je nežnost mišić koji traži da se napreže i trenira kako bi razvio optimalnu snagu, ne biste ga ni razumeli, niti mu poverovali na reč.
I onda kad se odjednom osvestite onima daleko od izvora, ne možete sebi da objasnite kako je uopšte došlo do toga da se tako udaljite od nekoga sa kim ste bili tako prisni. Ili ne možete da shvatite kako to da ste bili toliko prisni sa takvom osobom, koja vam nije uzvratila osećanja, koju je vaša nežnost ljutila i zamarala i koja vas je toliko povredila grubošću i nerazumevanjem, kao da nikada nije ni stopalo umočila u izvor ljubavi.
O, tada je možda trenutak da shvatite ozbiljno ono o praksi, disciplini i treniranju. Jer, pokušaćete ponovo. Pronaći ćete opet nežnost u nečijem pogledu i dodiru. Mislićete ljubav. Ali znaćete malo bolje. Zanos, zaljubljenost, lepota, koji umeju da iščile poput dragocenog mirisa iz otvorene bočice. Ali ovog puta, znaćete da li želite da vam potraje i da to zavisi od vas, od ljubavne prakse koju primenjujete.
Zakon ljubaznosti nalaže posvećivanje pažnje, čak i onda kad vam uopšte nije do toga, kad ste rastrojeni, umorni i nervozni, a vaše voljeno biće vam prilazi nudeći nežnost i tražeći odgovor. Nemate pravo da budete grubi, iako vam nije dobro. Treba da uzvratite i da ljubazno zatražite ono što vam treba u trenutku kad vam nije dobro. Možda to nije dodir i prisustvo, ali to ćete morati nežno da objasnite, da bi partner razumeo.
Poziv na razumevanje, je emotivno pružanje ruke koja traži oslonac. Ljubaznost nalaže da se ruka prihvati i da se obrati pažnja, čak i kad to nije spontana reakcija, nego je potreban napor volje da shvatite šta nudi i šta traži ta ruka. Ljubaznost je veoma vaspitana nežnost, kojoj ne treba nikakav podsticaj, razlog i prilika da se ispolji, ona je uvek spremna i uvek prisutna. To je spremnost da razumemo dobre namere svog partnera, čak i kada je on veoma trapav u njihovom sprovođenju. Da ne pomislimo kako nas namerno nervira time što kasni ili što pravi džumbus u kuhinji, nego da sačekamo da uvidimo razloge – jer on možda pokušava nečim da nas obraduje, svratio je da kupi cveće pa se zadržao, ili sprema neki specijalitet samo za nas.
Ah, sigurna sam da poznajete taj osećaj, kad vas nežnost izda i vi pomislite nešto ljutito i uvredljivo, a onda se ispostavi da ste sasvim promašili i da ste unapred osudili partnerove najbolje namere. I sigurno ne želite da se ponovo tako osećate.
I sigurno znate da to zavisi samo od vas.
