Stalno slušamo da Srbija treba da radi na svom imidžu. Da je on negativan. Da stranci misle ko zna šta o nama. Istina je da najčešće ne misle ništa. Ili su čuli nešto iz devedesetih, ali u poslednje vreme počinju da čuju i dobre stvari. Jer turizam, festivali, popularnost Beograda i kreativne klase menjaju svest o Srbiji. I vreme je da im se oda priznanje.

Ana Marija Popovic Destination Office color Kreativne klase, imidž Srbije i gde su tu čitaoci Wannabe magazina?

Ana Marija Popovic

Pre toga, kako funkcioniše brend Srbije? Možemo ga podeliti na 3 nivoa: regionalni, evropski i globalni. Globalni imidž Srbije je nevidljiv, i postoji samo donekle zemljama Nesvrstanih, vezan za Jugoslaviju i Tita. Da budemo iskreni, jedini stvarni globalni brend koji dolazi iz Srbije je Đoković. Sve drugo još uvek nije na tom nivou, što ne znači da nekada neće biti. Sa druge strane, regionalni, tj. balkanski imidž Srbije je dosta jak, Srbija jeste jedna od najupečatljivijih zemalja u regionu, bez obzira na sve. Što se našeg evropskog imidža tiče, on je šaren. Varira od bliskosti sa određenom nacijom, tradicionalnih veza, geografske blizine, propagande devedesetih, da li su posetili Srbiju i da li znaju da otpevaju Molitvu Marije Šerifović.

kreativna klasa Kreativne klase, imidž Srbije i gde su tu čitaoci Wannabe magazina?

Kako vidimo da se imidž Srbije menja?

Ne treba vam tu neko skupo istraživanje, samo prošetajte Beogradom i vidite koliko se novih hotela i hostela otvorilo u poslednjih 5 godina. Tržište je uvek najbolji svedok – jednostavno ima sve više stranaca u Srbiji. Srbija je trenutno na nekih milion turista godišnje, sa godišnjim rastom od 15%. S obzirom da smo 2000. bili bukvalno na nuli, ovo je značajan rast.

Kako se to menja imidž neke zemlje na bolje?

Budimo realni, imidž i reputacija države je jedna robusna stvar, potrebno je bar 15 godina da krene prava promena, i puno ulaganja i truda. (Šta smo mislili o Bugarskoj pre 10 godina najčešće mislimo i sad, uprkos njihovim unutrašnjim promenama.) Da bi se reputacija zemlje poboljšala, potrebna je celovita društvena promena, da krene iznutra.

Nacionalne kampanje su tu sporedna stvar. Dobro je da ih ima, ali same ne mogu ništa. Za rebrendiranje jedne države najvažnije je da se ona sama menja – a to se sa Srbijom dešava. Osim političkih procesa kojih nam je puna glava, u Srbiji raste jedna ozbiljna kreativna klasa, koja svojim nastajanjem donosi nove vrednosti i privlači nove ljude u Srbiju.

Exit, Mikser, Savamala, Fashion week, e-business hab u Beogradu i Novom Sadu, Fashion week, FilminSerbia, Čumić Distrikt, Nordeus, razni dizajner iz raznih oblasti, brojni eventovi kojih je sve više… To je ono što trenutno menja Srbiju. Realne stvari. Živi ljudi. I sam portal kao što je Wannabe menja sliku Srbije, jer on nije čitan samo ovde. Prati ga i region i stalno dobija informacije o kreativnim klasama u Srbiji, kako one misle, šta rade, kako žive. I sami čitaoci Wannabe magazina, tražeći kreativne sadržaje, svojim interesovanjima potvrđuju novo lice Srbije.

I šta god nam nametali kroz tabloide i kičastve tv emisije, političari, pevačice i sumnjivi tipovi ne zauzimaju sav prostor javnog imidža Srbije. Naprotiv, u inostranstvu uglavnom nisu ni čuli za njih, i oni često ne postoje posle Šida. Kreativne klase su te koje kreiraju novi imidž Srbije. To je mlad čovek koji stvara vrednost, komunicira sa spoljnim svetom i donosi sadržaje koje su deo nekih većih globalnih tokova. 

Ana Marija Popović

Destination Office

Editors choice