Obožavam vrele špagete, preko otopljeni sir koji me uvek podseti na Dalijeve “meke satove”. Možda je i Dalija ovaj sir asocirao na vreme koje se topi, ko zna! Ovih rečenica setim se svaki put kada mi dosadi da budem normalna! Da mi je jedan dan, da zašiljim “brkove” i ludilom zamutim svet!

“Misli da si genije i bićeš genije!” – rekao  je jednom Dali!

Govorili su mi da se ne pravim luda, da ne ide to baš tako, napišeš prvu knjigu i odmah bi svi da ti dođu na promociju. S osmehom se prisetim krcate sale i one Dalijeve: “Jedina razlika između mene i ludaka je ta što ja nisam lud.”

Kad pomislim da ne znam šta ću biti u životu, setim se ovoga i odgovorim sebi : “Sada želim da budem Salvador Dali, od te želje nemam veće” – samo ime i prezime zamenim svojim!

Uvek kada mi zafali “papirna” osnova da krenem u dobru kupovinu, osvrnem se na okupaciju svemoćnim dolarom:

– Dali je novac! Dali pati od toga što je Dali! Ja znam lažova koji uvek govori istinu!

– Neki kažu da ste ludak!

– Stvarno? Neka uporede naše bankovne račune!

– Koja slika vam je omiljena?

– Ona koju sam prodao za najviše para!

Njegove slike liče mi na najčudniji podijum za ples, nestvarne grozote i morbidnosti leševa, mrava, obezglavljenih žena i štaka koje donekle ukazuju na impotenciju organa koje su pridržavale. Onda se osvrnem oko sebe i vidim isti prizor – impotentne mozgove, obezglavljene ljude i zgažene vredne mrave! Iritantno, neukusno, provokativno, šokantno i neodoljivo – to uvek prolazi kroz zatvorena vrata uštogljenosti.

“Krv su mi dozvolili. Govanca su u redu, ali samo govna – ne!”

Pomodarstvo i kvazi-trendovi bili su samo razlog više za igru i eksperiment za suzbijanje klišea. Šetnja ovim Dalijevim putanjama ludački mami. Prisetim se odmah njegovih veštačkih noktića sa ogledalcima, sofe “Me Vest”, telefona sa jastogom. Potpuno nevažno, ali danas svaka treća devojka ima njegov izum na prstićima, potpuno su lude za kopijama “usana” u svojim sobama.

Rekao je i sam da je sve ovo tip potpuno beskorisnih izuma namenjenih isključivo izuzentno bogatim snobovima:

“Moda je tragična konstanta ljudskog života.”

Gospođicu Šanel (Chanel) izuzetno je voleo, a ko je zaboga ne voli?! Verovao je da je čin oblačenja samo “posledica najveće od svih trauma koja nastaje na samom rođenju čoveka”.

U knjizi “Tajni život” napisao je: “Stigao sam u Pariz govoreći sebi: Ili Cezar ili ništa!”

Imam je na umu svaki put kada krenem u pohod na život ili kako to mi volimo da kažemo: “Il’ pukovnik il’ pokojnik!”

Jelena Devulina Đakonov – Gala: “Jedno jedino biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koju sam nekim čudom imao sreće da izaberem.”
Šarmantno ljubavno ludilo na kome bi mu mnogi ljubavnici pozavideli, a ja zavidim Gali!

Čini mi se da ovom svetu nedostaje jedan Dali, dok mi se “meki satovi” tope pod nepcima!

(Izvori: Ž. Nere., “Dali“i Sten Lorisens –”Dali i ja” )


Jelena Pavlović – student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.

Editors choice