Odlazak na plažu omiljena je zabava u vrelim letnjim danima već više od 200 godina. Danas mogu da se nađu najrazličitiji kupaći kostimi koji otkrivaju pupak, grudi, zadnjicu, pa čak i više od toga. Takvi zanosni kostimi pre nekoliko decenija bili bi skandalozni, pa čak i kažnjivi zakonom!
Da ste pripadali evropskoj eliti devetnaestog veka, na plažu biste stizali u “kabinama za kupanje”, upregnute konjima koji bi vas dovezli u duboku vodu gde biste mogli na miru da se kupate bez pretnje da će vas iko ugledati u mokroj odeći koja bi otkrila crte vašeg tela.
Uniseks kupališta u devetnaestom veku su bila zabranjena. Ako bi se neki muškarac usudio da dođe na plažu, ne bi li video obrise ženskog tela ispod debelih vunenih pantalona, bio bi strogo osuđen. Na sreću po sve, ovaj zakon je ukinut početkom dvadesetog veka.
Na kupanje se išlo početkom 20. veka u čarapama, cipelicama i kapama
Između dva svetska rata zahvaljujući smelim dizajnerima među kojima je bila i Koko Šanel (Coco Chanel), muški i ženski kupaći kostimi postaju sve oskudniji i počinju da se otkrivaju noge, ruke i vrat. Beo ten izlazi iz mode, a najpopularniji dezen postaje mornarski. Vunu i pamuk zamenjuje lasteks, a holivudske glumice Ester Vilijams (Esther Williams) i Doroti Lamur (Dorothy Lamour) na filmskim platnima oblače kostime koje čak i najkonzervativnije domaćice žele da nose. Muški kupaći kostimi takođe gube deo koji im pokriva grudi i leđa i ostaju samo nogavice.
Ester Vilijams i Doroti Lamur u najizazovnijim kostimima tridesetih
Do prave revolucije mode za plažu dolazi 1946. godine pojavom najoskudnijeg do tada viđenog kupaćeg kostima – bikinija. Iako danas nema devojke koja ne poseduje bikini, u ono vreme njegov kreator, Žak Hajm (Jacques Heim) morao je da unajmi striptizetu da ga reklamira, jer nijedna manekenka nije htela da ga obuče.
Bikini popularnost duguje filmovima sa Brižit Bardo (Brigitte Bardot) iz pedesetih. I pored filmova sa poznatim zvezdama i zanosnim devojkama na naslovnicama magazina, te pojavljivanja devojaka u bikinijima na mondenskim plažama Francuske i Italije, još neko vreme u građanskom društvu predstavljao je apsolutni tabu.
Bond devojka, Ursula Andres u bikiniju u filmu “Doktor No” iz 1962.
U sedamdesetim bikini dobija oblik trouglova tkanine koja se vezuje trakicama i jedva pokriva intimne delove. U Americi se javlja toples koji ni u novom milenijumu nije dozvoljen u svim državama, a ponegde je i kažnjiv zakonom. U muslimanskim zemljama žene ne samo da na plaži pokrivaju grudi, nego su im šake i stopala jedini delovi tela izloženi suncu.
Da li biste vi smeli na plažu bez gornjeg dela?
Sa vrelih obala Brazila osamdesetih stižu i tange koje više ne nose u javnosti samo erotske plesačice. Danas se na plaži neće sresti samo devojka u tanga-kupaćem, nego čak i poneki smeo muškarac.
Iako ni toples ni tange više nisu nesvakidašnja pojava na plažama, većina žena još voli da prekrije grudi i zadnjicu bikinijem ili trenutno još modernijim – monokinijem, kako bi sačuvale bar malo tajanstvenosti i senzualnosti ženskog tela.
Katarina je polaznica naše škole web-novinarstva
Katarina Mitrović studira prirodne nauke, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da to podeli sa svakim ko bi je saslušao. Omiljeni citat je od Oskara Wildea: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati”.
